Српска православна црква и вјерници данас славе Светог Георгија у народу познат као-Ђурђевдан, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску вјеру. Празник Светог Георгија, обиљежава се у свим храмовима Српске православне цркве и једна је од најчешћих слава православних Срба.
Aрхијереjски намјесник градишки Гојко Слијепчевић, истакао је да једни славе, други одлазе на славу , те да свака слава има своју симболику и смисао и да оне породице које су се крстиле на Ђурђевдан то славе као крсну славу.
Славни светитељ родио се у кући богатих родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дјечак одрастао. За овоземаљског живота био је трибун у војсци цара Диоклецијана
Честитајући крсну славу свим православним вјерницима Слијепчевић је истакао да на свакој славској трпези треба бити свијећа, жито и колач који су претходно освешатни у цркви.
Ђурђевдан се у народу сматра за границу између зиме и љета, празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усјеве. То је празник који се односи на народне обичаје, од којих је главни плетење вјенаца од биља, умивање биљем, купање на ријеци. Кажу да је Ђурђевдан празник са највише обичаја који се разликују по садржини од региона до региона.
Н.М.
