Српска православна црква сутра обиљежава Видовдан, празник посвећен старозавјетном пророку Светом Амосу и Св. Мученику кнезу Лазару. У прошлости овај дан је слављен као спомен на Косовски бој 1389. године, а данас се празнује у знак сјећања на све наше сународнике и грађане страдале у одбрани отаџбине.
Међу Србима празник има посебан етички и морални карактер, а ријечи кнеза Лазара пред Косовски бој преносе се генерацијама.
Видовдан се прославља достојанствено, мирно, без весеља. У свим православним храмовима служи се парастос нашим војницима палим на бојном пољу, и свим до данас пострадалим мученицима који су на разне начине живот дали за православну вјеру.
Према народном вјеровању, важно је шта ће се на овај дан видјети, јер ће се касније баш у томе имати успјеха. Видовдан је Дан свјетлости, дан посвећен и старословенском божанству, светом Виду, па је остало записано, да се на овај дан и јасније види ко је вјера, а ко не вјера.
Историја свједочи да су Срби, и околни народи, на Видовдан често преживљавали разна искушења, тренутке од судбоносног значаја, 1869. је донет Устав кнежевине Србије на Видовдан, 1878. је почела расправа о будућем статусу Србије на Берлинском конгресу, 1914. је извршен атентат на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву, наводи РТС.
Видовдан се прославља и као дан града Крушевца у Србији. Баш ту налази се црква – Лазарица, у којој се причестила српска војска пред одлазак у бој на Косову.
Дио војске се, кажу причестио и у цркви брвнари у Пролому, у чијем дворишту расте шест шљива увијених стабала.
Према једној од легенди, шљиве се увијају од жалости за кнезом Лазаром и његовим војницима који су пошли у смрт, пролазећи поред стабала.
