Стари храст у центру Градишке, платани у градском парку, дрворед липа поред Саве, знамените воћке у лијевчанским и поткозарским селима, јединствени су свједоци давне прошлости.
Међу њима су липа у Береку, крушка у Сјеверовцима код Козарске Дубице, храстови у Градишци, Доњој Јурковици и Милошевом Брду, орах у Новој Тополи, липа у Церовљанима… Крушка црница, карамут или наполеонка у Сјеверовцима код Козарске Дубице, више од једног вијека обилно рађа сочним плодовима. Историчар Илија Зељић, чији прадјед Симо Мијатовић је крушку засадио а одњеговао Симин син Глиго, записао је, да је карамут у ове крајеве доспио у вријеме Наполеона те се из такозваних каурских крајева на Банији проширио до Поткозарја. Орах испред школе у Новој Тополи посађен је прије три вијека. И сада успјешно одолијева времену. Мјештани кажу да је постао заштитник цијелог тополског краја. Стручњаци са Шумарског факултета из Бањалуке измјерили су обим ораховог дебла од 5,68 метара.
Храст у дворишту Стојана Дакића из Доње Јурковице, чак 500 година пркоси времену и људима. То су, казивао је Стојан, утврдили стручњаци више институција проучавајући ово стабло високо 23 метра. Да би рукама опасали Стојанов храст, потребно је десет људи. Под његове крошње, од невремена или врућине, до скора су се могли заклонити сви становници Јурковице.
Најстарији храст испод Просаре, према биљешкама археолога Милана Ђурђевића, је у селу Милошево Брдо на брежуљку Црквина. На овом мјесту постојао је манастир чији темељи су недавно пронађени а историјски документи говоре да је градјен прије XV вијека. У селу живи легенда да је, по његовом завршетку засађен храст да би се под крошњама састајао народ послије молитве или за вријеме светковине.
Када је Милан Пјанић 1905. године доселио у Церовљане, свједочио је његов унук Јово, дивља липа на њиховом кућишту била је идентична, као сада. У њеним крошњама које су досегле висину од 35 метара су два вијека. Са старе липе, испод које су се некада окупљале бројне генерације као испод џиновског кишобрана, виде се цијело Лијевче поље и бар пола Поткозарја.
Градска управа Градишка у сарадањи са „Градском чистоћом“ затражила је да републички стручни тимови утврде старост, здравствено стање и да обиљеже стабала у градским парковима. Липа у Береку
Испред давно опустјеле школе у Береку код Нове Тополе, у центру села доминира стогодишња липа која заузима важно мјесто у споменарима мјештана, већином бивших ученика. На стаблу су и сада видљиве бразготине и деформације настале током Другог свјетског рата. Липу је тада, причају мјештани, прегазио њемачки тенк, у вријеме офанзиве на Козару а Нијемци и усташе запалили школу. Ипак, липа је све то преживјела и рањена, као рањен човјек, наставила да расте и буја. И сада сваког прољећа богато процвјета, поленом привлачечи пчеле али и мјештане који беру цвијет и од њега праве чај и мелеме.
М.Пилиповић
