Српска православна црква обиљежава зимски Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили вјеру на самом почетку хришћанске проповеди.
Према традицији, у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат је као зимски Крстовдан, када се прослављају Свети Теопемт и Теона.
Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану.
Крстовдан се слави увијек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.
У календару није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра као успомену на проналажење Часног Крста на коме је Господ разапет.
У православним храмовима на Крстовдан служи се литургија Светог Јована Златоустог, уз обред великог освећења воде, који прати празнично богослужење.
Крстовданска водица се након водоосвећења дели верницима и према обичају, чува се у кућама ради здравља.
Крстовдан уочи Богојављења је посни дан за православне вернике, без обзира на то који дан „пада“ у недељи.
За овај празник везује се доста обичаја и веровања.
У неким деловима Србије на Крстовдан „ваља“ да се опере сав веш и очисти кућа, а по народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, дуваће током године.
У 12 дана, од Божића закључно са Крстовданом, огледа се 12 месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.
Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом.
