ГРАДИШКА – Торањ за воду, у градишком приградском насељу Жеравица, деценијама доминира висином те свједочи о градитељској вјештини.
Овај објекат висок 50 метара, озидали су чувени мајстори из Црне Траве у Србији. Започели су 1963. а завршили двије године касније.
Почетак градње, прије доласка Црнотраваца, није обећавао да ће овај комплексан посао бити успјешан.
Сандро Зеничанин, директор Комуналног предузећа „Водовод“ које газдује водоторњем каже да су у почетку, послови били повјерени домаћим грађевинским предузећима.
„Зидање торња, са пречником од 12 метара у темељу, десет на врху а пет на средини, почели су Водопривредно предузеће „Сава“,
„Јединство“ и „Високоградња“ из Градишке, али нису далеко одмакли. Одустали су од посла а да практично нису ни почели. Изазов је за њих био сувише велики јер торањ пројектован у конусном облику,“ каже Зеничанин.
На врху је носива плоча са базеног капацитета 470 000 литара воде. Зидари из Црне Траве у Србији, познати по зидању највиших и најкомпликованијих димњака у Југославији, успјешно су изградили торањ за воду који је и сада у употреби.
„Зидан је од опеке, дупли ред цигле, од темеља до носиве плоче. Везиво је пијесак, креч, цемент… Статика је савршена. Водоторањ, у разорном земљотресу, 1969. године, није оштећен, што је градитељски феномен,“ појаснио је Сандро Зеничанин. Он подсјећа да је градишки торањ за воду, једини у Југославији озидан искључиво ситном циглом, без бетонирања и бетонских стубова.
Извор: Милан Пилиповић
