Влада утврдила Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о банкама Српске

У области заштите права корисника финансијских услуга, Законом је забрањено банци да уговара и наплаћује: накнаду за опомену за кашњење корисника у случају неизмирења обавеза, накнаду за „вођење“ кредитне партије, накнаду за потврђивање стања, тј. салда на рачуну након захтјева клијента или након сваке промјене стања рачуна, независно од медија путем којег клијент упућује захтјев, накнаду за подизање готовине на банкомату банке издаваоца.

У поступку аутоматског доношења одлука у кредитном процесу Законом је прописана обавеза банци да обезбиједи да аутоматско доношење одлука у цијелости одражава кредитну политику банке и да се његово коришћење оглашава у складу са одредбама закона које се односе на заштиту корисника финансијских услуга. Са циљем заштите клијента, прописано је да у случају да клијент није задовољан одлуком донијетом у поступку аутоматског доношења одлука, може поднијети захтјев кредитном одбору банке да преиспита ову одлуку.

Такође, Законом је регулисано питање евентуалног престанка објављивања, односно коришћења референтне каматне стопе. Ако банка није у своје уговоре унијела замјенску стопу за постојеће референтне каматне стопе, а у случају евентуалних неочекиваних дешавања, те привремене немогућности коришћења референтне каматне стопе, да би уговор остао на снази, неопходно је примијенити одређену каматну стопу.

Због наведеног, дато је овлашћење Агенцији за банкарство Републике Српске да у таквој ситуацији одреди референтну каматну стопу или неки други промјенљиви елемент који би се користио за утврђивање висине промјенљиве каматне стопе.

Осим заштите корисника финансијских услуга, Законом се посебно мијењају подручја у којима су присутне мањкавости које је потребно отклонити у правцу јачања одредаба којима се уређује корпоративно управљање, купопродаја пласмана, закључивање уговора у електронском облику, те додатне мјере надзора Агенције за банкарство Републике Српске.

Законом је предложено постепено смањење стопе адекватности регулаторног капитала, коју је банка дужна да одржава, са 12 одсто на 10 одсто и то почевши од 31. децембра 2026. године, наводи се у саопштењу.

Ова стопа према стандардима Европске уније износи осам одсто, а њене измјене у Републици Српској, према процјенама Агенције за банкарство, неће утицати на стабилност банкарског сектора. Наведено рјешење ће допринијети већем пласману кредита и расту инвестиција у сектору становништва, привреде и јавног сектора.

Такође, Законом су унапређене одредбе о реструктурирању у правцу њиховог додатног усклађивања са релевантним прописима Европске уније, ради предузимања мјера које треба да спријече или ублаже наступање кризних ситуација код појединачне банке, или банкарског и финансијског система у цјелина, а самим тим и обезбиједе ефикасно реструктурирање банке која не може или вјероватно неће моћи наставити да послује.

Представници Министарства финансија Српске одржали су више састанака са представницима Агенције за банкарство Српске, на којима су додатно размотрена рјешења утврђена Нацртом закона, анализирајући примједбе и сугестије достављене од Удружења банака БиХ и појединачних банака, на основу чега је израђен Приједлог закона o измјенама и допунама Закона о банкама Српске.

Влада Републике Српске упознала се са захтјевима превозника који се односе на рјешавање питања: Дужина боравка у Европској унији професионалних возача, односно Правило 90/180; Поврат акцизе по литру утрошеног погонског горива; Вријеме задржавања на граничним прелазима и царинским терминалима, односно ефикасност рада служби и растерећење пословања транспортних компанија у погледу административних баријера и трошкова.

Влада Републике Српске сматра да су оправдани захтјеви превозника за рјешавањем спорних питања, те тражи од Савјета министара и осталих надлежних институција са нивоа БиХ да предузму неопходне активности ради заштите интереса превозника.

Из Владе Српске подсјећају да је Министарство саобраћаја и веза у претходном периоду више пута иницирало према Министарству комуникација и транспорта у Савјету министара и Управи за индиректно опорезивање БиХ рјешавање питања неусловних царинских терминала (неасфалтирани, без санитарних просторија, са честим нестанцима електричне енергије), рада царинских органа и граничне полиције због којих се превозници задржавају и по 24 часа на царинским терминалима, као и питање контроле страних превозника који улазе у земљу без прописаних дозвола и на тај начин представљају нелојалну конкуренцију домаћим превозницима.

Влада Српске усвојила је Уредбу о поступку додјеле подстицаја за побољшање конкурентности малих и средњих предузећа (МСП).

Сврха доношења ове уредбе је прецизно и детаљно уређивање свих питања од значаја за спровођење поступка додјеле подстицаја за МСП. Доношење овог подзаконског акта има за циљ да се предметни поступак учини јасним и ефикасним, како за сва лица заинтересована да буду корисници подстицаја, тако и за органе укључене у овај поступак.

У односу на важећи поступак додјеле подстицаја за МСП, овом уредбом поједностављује се поступак пријаве на јавни позив, у смислу смањења броја докумената који се достављају на јавни позив и укидања бодовања захтјева. Измјена у вези са укидањем бодовања има за циљ увођење правила да сви подносиоци захтјева који испуњавају формалне и материјалне услове остваре право на подстицај. У складу с тим, овом уредбом успоставља се правичнији начин расподјеле подстицајних средстава која се додјељују путем јавног позива.

Што се тиче начина за остваривање права на подстицај, као и важећој уредби задржава се пројекат, као инвестициони документ у којем се наводе намјена, основне активности, ефекти и други битни елементи, који представљају основ за утврђивање прихваћених улагања и износа подстицаја, наводи се у соапштењу.

Такође, новина у овом пропису је да право на подстицај, осим код подстицаја за очување традиционалног заната, могу остварити и правна лица са статусом друштвеног предузећа која испуњавају услове. Циљ увођења ове новине је промоција друштвеног предузетништва.

Поред наведеног, овом уредбом уводи се и промјена у вези са исплатом подстицаја. У односу на важећу уредбу, овим прописом предлаже се исплата подстицаја по принципу рефундације. Поменути принцип подразумијева да је подносилац дужан у потпуности да реализује пројекат по основу које је остварио право на подстицај у прописаном року, те потом доставља извјештај са пратећим доказима.

Ако се на основу извјештаја утврди да су у потпуности реализована сва прихваћена улагања пројекта, приступа се исплати подстицаја кориснику. Намјера увођења принципа рефундације у исплати подстицаја је побољшање дисциплине и одговорности корисника подстицаја у вези са реализацијом пројекта, наводи се у саопштењу.

Имајући у виду наведено, основни разлог за доношење овог подзаконског акта је разрада и уређивање поступка додјеле подстицаја за МСП.

Влада Републике Српске донијела је Уредбу о измјени и допуни Уредбе о стамбеном збрињавању породица погинулих бораца и ратних војних инвалида Одбрамбено – отаџбинског рата Републике Српске.

Разлог за доношење ове уредбе је обезбјеђивање могућности да се, уколико у одређеним јединицима локалне самоуправе постоје већ упражњене стамбене јединице, изврши додјела наведених стамбених јединица лицима којима је утврђено право на стамбено збрињавање коначним рјешењем и прије утврђивања Коначних листа.

На овај начин би се убрзала реализација стамбеног збрињавања ратних војних инвалида и породица погинулих бораца који су се пријавили на Јавни позив за стамбено збрињавање у 2019/2020. години, у складу са одредбама ове уредбе, наводи се у саопштењу.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о висини школарине за редовне студенте на студијским програмима првог и другог циклуса студија на јавним високошколским установама за академску 2025/26. годину.

Универзитет у Бањалуци, Универзитет у Источном Сарајеву, Висока медицинска школа из Приједора и Висока школа за туризам и хотелијерство из Требиња, предложили су школарине за наредну академску годину на нивоу школарина утврђених за претходну академску 2024/25. годину.

Након свеобухватне анализе наведених приједлога, свеукупних финансијских и других показатеља на све четири јавне високошколске установе, те на основу чињеница утврђених анализом, одлучено је да се Влади Републике Српске предложи висину школарина које су сходно приједлозима јавних високошколских установа – на нивоу претходне академске 2024/25. године, имајући у виду значај школарина на стандард најширег слоја студентске популације.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о потреби финансирања Пројекта доградње и проширења система противградне заштите Републике Српске.

Задужују се Министарство финансија и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде да обезбиједе средства у износу од 11.735.169,85 са ПДВ-ом за реализацију друге фазе Пројекта доградње и проширења система противградне заштите Републике Српске, наводи се у саопштењу.

По другој фази Пројекта нужно је обезбиједити наведена средства за: доградњу и опремање мреже аутоматских приземних генератора, хардвера и дораде софтвера командовања и управљања за приземне генераторе; набавку авиона за противградну заштиту са уградњом авиогенератора, те пројектовање, доградњу и опремање радарског система са увезивањем у постојећи систем противградне заштите.

Јавно предузеће „Противградна превентива Републике Српске“ а.д. Градишка је, кроз Пројекат модернизације Противградне заштите у Републици Српској, финансиран од стране Владе Републике Српске, у завршној фази изградње мреже од 231 аутоматске противградне станице, а по истом Пројекту изграђени су Подручни противградни центри у Бијељини и Требињу, дограђен Главни противградни центар у Новој Тополи са Центром за прикупљање и асимилацију података, те изграђени Радарски центри Борја и Јахорина, који су опремљени савременим метеоролошким радарима DWSR-3501C америчке производње.

Такође, кроз Пројекат изградње допунске мреже аутоматских противградних станица у региону Подриња, финансиран од стране Владе Републике Србије, завршава се додатних 30 аутоматских противградних станица на наведеном подручју.

Влада Републике Српске је упозната са Информацијом о Преднацрту закона о поштама БиХ.

Влада не прихвата Преднацрт закона о поштама БиХ из разлога што исти представља пренос надлежности са ентитета на ниво БиХ, на начин који је супротан Уставу БиХ.

Влада Републике Српске позива Министарство комуникација и транспорта у Савјету министара да измијени Преднацрт закона о поштама БиХ, те избрише све оне дијелове који се не односе на „успостављање и функционисање заједничких и међународних комуникација“, како би се исти ускладио са Уставом БиХ, наводи се у саопштењу.

Влада подржава усклађивање домаћег законодавства са Европским директивама у области поштанских услуга уз обавезно уважавање надлежности свих нивоа власти у БиХ.

Задужује се Министарство саобраћаја и веза да обавијести Министарство комуникација и транспорта у Савјету министара о Закључку Владе Републике Српске, те да прати активности у вези са овим законом и редовно обавјештава Владу Републике Српске.

Задужују се Министарство саобраћаја и веза да у сарадњи са Министарством за европске интеграције и међународну сарадњу обавијести представнике Републике Српске у заједничким институцијама на нивоу БиХ о донесеном закључку и потреби заштите Уставне надлежности Републике Српске у области поштанских услуга.

Влада Републике Српске усвојила је План деминирања за 2025. годину – Фаза XXVII, те усвојила Листу приоритетних задатака за деминирање у 2025. години.

Минска опасност је потврђена у 118 градова/општина у БиХ. Процијењено је постојање 170.640 комада мина. Кроз процјену и корекцију исте, формирано је укупно 478 мински сумњивих подручја (МСП) као логичких територијалних јединица за задатке враћања земљишта, наводи се у саопштењу.

Просјечна величина МСП-ова износи 1,94 квадратних километара. Од тога за 189 МСП-ова утврђено је да су високим нивоом, 274 са средњим нивоом и 15 са ниским нивоом ризика. Извршена је процјена нивоа утицаја ризика за 1.421 угрожену заједницу под утицајем мина/ЕСЗР-а и касетне муниције, од чега се око 500 односи на Републику Српску.

У угроженим заједницама у БиХ укупно живи 845.163 становника, а микролокације контаминиране минама/ЕСЗР-а директно утичу на безбједност 132.808 становника.

Према евидентираним подацима у БиХ је послије рата до данас страдало 1.781 особа, од чега 624 смртно. Приликом обављања послова хуманитарног деминирања у БиХ су страдала 134 деминера, од чега 53 деминера смртно. У 2024. години у БиХ није регистрована ниједна несрећа.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о издвајању средстава за имплементацију активности утврђених Програмом мјера за јачање безбједности и спречавања насиља у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској.

Влада је задужила Министарство просвјете и културе да из средстава гранта намијењеног за финансирање пројеката и програма у складу са Законом о играма на срећу издвоји 80.000,00 КМ у сврху реализације наведених активности, наводи се у саопштењу.

РТРС