СРБАЦ – Неколико генерација рукометаша из Српца, малог мјеста са великом спортском историјом, окупило се, почетком децембра, на ревијалној утакмици између РК „Србац“ и РК „Борац 2“ из Бањалуке. Побједа домаћег тима, члана Друге лиге Републике Српске, од 27:25 била је у другом плану.
Србачки рукометни асови и њихови наследници, обиљежили су пола вијека Рукометног клуба „Србац“. Пуне витрине медаља и пехара подсјећају на велике успјехе. Прва званична утакмица одиграна је 23. септембра 1974. године против „Санског Моста“. Прву побједу од 19:17, неколико хиљада Српчана прославило је на отвореном игралишту Школског центра. Сјећа се тог догађаја Лазар Кусић, претходно играч „Посавца“ у Давору, иницијатор формирања Рукометног клуба „Србац“. У истом строју, придружили су се тадашњи студенти физичког васпитања Никола Илић, Мирослав Јанковић и Предраг Драгосављевић.
„Рукомет је био светиња у Српцу. За овај спорт се живјело, навијало, славиле побједе и туговало због пораза. Србац је истовремено био расадник одличних рукометаша. Сада желимо да стару праксу, на кратко прекинуту гашењем клуба, оживимо,“ рекао је Кусић на свечаности. Подсјетио је да су сви играчу из првог састава, који су изборили прву побједу прије пола вијека, живи и здрави.
Играчима два клуба, из Српца и Бањалуке уручио је дресове са натписом „Педесет година РК Србац“. Дугачак је списак рукометаша из Српца који су, на најљепши начин, побједама и шампионским титулама, представили своје мјесто и клуб а потом се исказали у већим срединама. Међу њима су Вујадин Шикман („Црвена звдезда“) Берислав Тутњиловић и Горан Шаула („Борац“ Бањалука), Драгослав Пилиповић („Косиг Дунав осигурање“), Никола Илић и Горан Драгојевић („Козара“ Градишка)…
На свечаности, која је претходила утакмици у Спортској дворани „9. јануар“ састали су се рукометаши више генерација, међу којима и најстарије. Међу њима били су Горан Татић, Берислав Тутњиловић, Горан Драгојевић, Милош Будић, Небојша Перић, Вићо Ковачевић, Тони Марега, Мирко Стојковић, Боро Барашин, Драган Кусић, Стојан Тутњиловић, Горан Шаула, Владимир Лазић, Драгослав и Мирослав Пилиповић, Предраг Смиљанић, Дамјан Драгосављевић…
„То је било вече, гдје нико није причао ни о чему другом, него само о рукомету. Овај спорт нас је зближио, много пута усрећио, такође и растужио али смо, у инат свим искушењима, остали вјерни рукомету,“ испричали су слављеници.
Осим ФК „Слога“, Рукометни клуб „Србац,“ најтрофејнији спорски колектив, прије неколико година додирнуо је најниже странице у својој историји и расформирао се. Међутим, Србац је без рукомета био само годину дана. Његови бивши играчи, навијачи, уз подршку општинске управе, заложили су се повратак РК “Србац“. У томе су успјели. Ове сезоне такмиче се у Другој лиги Републике Српске. Јесењу полусезону завршили су у средини табеле. Тренер прве екипе је
Драгослав Пилиповић, некада један од најбољих рукометаша у БиХ који знање, заједно са братом Мирославом, такође бившим рукометашем а сада тренером млађих селекција, преноси на нову генерацију србачких рукометаша. Ову селекцију чине Александар Вулин, Сергеј и Никола Мачковић, Никола Ракић, Раде Гаврановић, Данко Игњатић, Саша Добрњац, Александар Ковачевић, Бојан Њежић, Мирослав Божић, Никола Војновић, Перо Рогић, Радислав Јанковић, Славен Товиловић и Стефан Девић.
„Велике заслуге за поновно активирање клуба имају Рукометни савез Републике Српске, Општина Србац а, помогло је и неколико бивших играча и суграђана. То су Љубо Трнинић, Митар Вучинић, Слободан Алексић, Вељко Шаула, Душко Топић и други. Наравно, важну улогу имају и чланови клупске управе Владимир Лазић, Александар Татић и Предраг Смиљанић,“ каже тренер Драгослав Пилиповић предвиђајући младим играчима велики успјех на спортским теренима и наставак богате рукометне традиције.
Најмлађи рукометаши
На списку најмлађих а веома перспективних играча, које тренира Мирослав Пилиповић су Милан и Бојан Њежић, Дражен Пилиповић, Урош Цвијановић, Огњен Срдић, Давид Ђукић, Стефан Вученовић, Михајло и Душан Прелић, Алекса Кесер, Дарко Поповић, Милан и Александар Цвијетић, Саво Цвијановић, Ђорђе Вучковић, Петар и Данило Ђуричић, Александар Илић, Дејан Врејић… Међу њима су четири пара браће, што потврђује породичну љубав према рукомету.
Милан Пилиповић
