Gradiška, Lipik – Među Slavoncima koji se svake godine, 1. maja, okupljaju u Gradišci, u Republici Srpskoj, da odaju počast žrtvama hrvatske akcije „Bljesak“ od 1. do 3, maja 1995. godine, mnogo je potresnih svedočenja o događajima pre tri decenije, kada su proterani od svojih kuća. Mnogi su stradali, ranjeni, duhovno osiromašeni.
Pogled na savski most u Gradišci, pored kojeg je podignut spomenik, Srbe iz Zapadne Slavonije podseća na masovno stradanje, rat, krv, izbegličke kolone, kuće u plamenu, mrtve na cesti ali i na spasenje. Mile Ljubičić iz Kukunjevca kod Lipika, svedok i stradalnik, otišao je iz rodnog sela pre trideset godina ali svoje ognjište, na kojem je obnovio kuću i zasadio voćnjak, nikada nije zaboravio. Novi zavičaj pronašao je u Gradišci, u Republici Srpkoj gde je došao, u izbegličkoj koloni, zajedno sa mnogim komšijama, rodbinom, svojim zemljacima. Svake godine, 1. maja, dolazi na parastos i polaže cveće na spomenik stradalim komšijama koji nisu imali sreću da se domognu slobode i spasenja.
„Spomenik nas brani od zaborava, za sve što smo preživeli a to je veliko, ogromno i neizrecivo breme. To su tužne priče slavonskih mučenika i stradalnika, Srba koji su se razišli po celom svijetu. Ja sam ostao u Gradiški, da bih bio bliže Kukunjevcu i Lipiku, gde sam rođen, odrastao, proveo mladost i godinama živeo,“ kazao nam je ovaj Slavonac, kojem se sećanje u dramatičnim slikama, iznova raspaljuje svakog maja. Kada svet slavi Praznik rada, kada se mnogi vesele, mi Slavonci tugujemo, kaže Mile, žalimo za svojima, palimo sveće i polažemo cveće na spomenike ili bukete spuštamo u Savu. Slavonci, po tradiciji, dan pre godišnjice masovnog stradanja organizuju veče Slavonaca na kojima oživljavaju sećanja, razgovaraju o teškim danima i uspjesima koje su postigli u slobodi i u noivim sredinama, rasuti u svetu.
„Slavonci ne zaboravljaju svoje rodno mesto, svoja sela i gradove, mada nas tu najmanje ima, mnogo manje nego u Gradišci, Republici Srpskoj, Srbiji ili Australiji, Kanadi i Americi. Želimo sačuvati sećanje na rodni kraj, da naši potomci znaju ko su i odakle potiču. Ako ne možemo živeti tamo, imamo pravo i obavezu, sećati se svoga zavičaja,“ sa setom, priča Mile Ljubičić, na klupi u parku, u Gradišci. Pored spomenika. On mašta da se, jednog dana, u neko sretnije vreme, pojavi neki novi Čarnojević i vrati ih u Hrvatsku, u Slavoniju, Krajinu…tamo gde su Srbi živeli vekovima.
„U Gradišci smo kao svoj kod svoga. Nastavili smo, posle bežanije, onako kako smo mogli, zaposlili se, uklopili u novu sredinu. Ovde smo se skućili, započeli život, od nule. Zahvalni smo Gradišci koja nas je prihvatila i gde se osećamo veoma ugodno, dobro, shvaćeni i podržani. Vlasti nas pomažu i trude se da budemo ravnopravni članovi zajednice,“ objašnjava Ljubičić status Slavonaca u gradu na Savi. Ipak, u Kukunjevac, gde je uredio ratom opustošenu i trnjem zaraslu zemlju, često odlazi. Tamo je zasadio šljivik od 500 stabala, na površini od jednog hektara.
„To je moja sadašnja, najvažnija preokupacija… U Kukunjevcu nemam s kim porazgovarati, osim sa prirodom. Naroda nema. Moje selo je pre Drugog svetskog rata imalo 2041 stanovnika. Trećina je monstruozno stradala, ubile su ih ustaše, zaklale, maljevima potukle, oterali ih u logore iz kojih se nisu vratili. U poslednjem ratu, stradanje je bilo još veće. U mome selu sada živi 18o stanovnika,“ opisao nam je Mile svoje strepnje, čežnju za rodnim krajem, rečima naslikao godine svoga i srpskog stradanja u Zapadnoj Slavoniji, prvih dana maja 1995. godine. Tužno je, veli, ali istinito da Slavonaca ima više u Australiji nego u Kukunjevcu, Lipiku, Pakracu, Daruvaru…
Zločini u Drugom svetskom ratu
U Kukunjevcu, je 11. oktobra 1944. godine ubijeno 243 civila. U logorima smrti Jasenovac, Jadovno, Sisak, Stara Gradiška i drugima u tadašnjoj NDH-a umoreno je još 423 stanovnika Kukunjevca. Crkva Svete Petke, minirana u prošlom ratu, takođe je mesto velikog stradanja u Drugom svetskom ratu. To se
ponovilo i devedesetih godina prošlog veka. Selo je opustelo, porušene su kuće, društveni objekti, škola, pravoslavna crkva… Samo stotinjak Srba povratnika živi u Kukunjevcu ali se i taj broj stalno smanjuje.
Izvor: Politika – Milan Pilipović
