Разгледнице послане из Југословенске народне армије, љубавне поруке са љетовања, породична јављања са путовања, личне фотографије на разгледницама за успомену, празничне честитке из седамдесетих година прошлог вијека, чине јединствену колекцију Сарајлије Миће Шуњке, из Улице Николе Тешановића 1, коју је недавно изложио у Градишци, на Сајму колекционарства и антиквитета „Денариус“.
Сакупио је 30.000 разгледница са печатом многих градова бивше Југославије.
„Ако бисмо покушали заокружити период у којем су ове разгледнице написане, онда је то између два свјетска рата, мада их има највише из седамдесетих година“, објашњава Шуњка своју колекционарску збирку и преокупацију од ране младости.
Овај грађевински техничар разгледнице сакупља на различите начине. Дио је купио, добио на поклон, пронашао… Биле су одбачене, чуване па заборављене, о свакој би се могло причати, јер је она огледало људи, свједок доживљаја и доказ једног времена.
„Разгледнице немају каталошку, али имају емотивну вриједност“, сматра Шуњка.
Неке разгледнице су бачене или стицајем околности загубљене и никада нису стигле на назначену адресу. Пут су окончале на улици, на сметљишту, у напуштеним канцеларијама, ладицама ормара које нико није отварао, одбаченим поштанским торбама, на пултовима сеоских продавница.
„И онда, када је изгубљена свака нада да ће бити сачуване, доспјеле су у моју колекцију“, показује Мићо гомиле разгледница.
Претура по њима, показује насликане градове, државе, ријеке и морске љепоте на једној и блиједе рукописе на другој страни. Већину је прочитао, на којима је рукопис био читак. Свака порука је одсјај неповратно прохујалог доба, нечије младости, љубави, пријатељства…
„Увијек, разгледајући разгледнице, питам се гдје су особе које су их писале или којима су намијењене. Какав је у садашње вријеме смисао њихових порука. Да ли се пошиљаоци и примаоци, који су срца цртали и срцем писали, и сада воле, да ли су сачували пријатељства, своје успомене. Када би их сада читали, шта би рекли, да ли би разгледнице из Мићине збирке, чували као драгоцјеност из младости. Да ли разгледнице из моје колекције за те особе, ако су живе, данас вриједе“, пита се Мићо Шуњка.
Показује и отпакује пошиљку разгледница коју је добио од пријатеља из Дубровника.
„Некада су фотографије израђиване као разгледнице. Тако су путовале драгим особама. Нису их добили или их нису сачували. Сада су у моме посједу. Срећан сам уколико неко препозна себе или блиске особе на мојим разгледницама и јави се. Радо ћу их уступити“, каже овај носталгичар, довитљиви колекционар разгледница и порука на њима, пуних сјете. Посебно су драгоцјене, каже, разгледнице написане 1942, али и 1992. године, зато што припадају ратном периоду.
„Њихов садржај је драматичан. Описана су душевна стања, вапаји, страх и бол. То су поруке стрепње, очаја, али и наде да ће послије сваког зла и таме доћи боље, да ће осванути сунце“, препричава Мићо садржај разгледница из своје колекције које припадају ратним периодима.
Оне су примаоцима доносиле радост и срећу, осјећај припадности. Разгледнице су представљале знак пажње, незаборава и јачања родбинских и пријатељских веза.
Честитка за Нову 1973. годину
У Мићиној колекцији је разгледница адресирана на име Муневере Диндић, из Крајишке улице 42 у Сарајеву. Нову 1973. годину њој и њеном Кеми честитали су Нура, Меха и дјеца. Разгледница је послана 29. 12. 1972. године.
Извор: Независне / Милан Пилиповић
