ВИЈЕСТИ
Радован Добрић планинари четири деценије: Силазећи са Елбруса спас нашао у руској војној бази
Иако живи у Градишци, у равници, на надморској вивини од 90 метара, Радован Добрић обожава брда, планине и врхове. Ове године обиљежава пуне четири деценије планинарења, а за то вријеме успео се на највиши европски врх, Елбрус на Кавказу.
Као деветнаестогодишњак једва је извукао живу главу.
„Вријеме нам тада није било савезник. Било је облачно и тмурно, тако да нам погледи са врха Елбруса, са чаробних 5642 метра надморске висине нису далеко допирали. Приликом
силаска са врха, а силасци су неријетко и захтијевнији, снашла нас је олуја, права мећава, па смо спас нашли у руској војној бази, горе, високо у планини. Остале су само прелијепе успомене“, присјећа се Добрић.
У нашој земљи Радован се попео на највиши врх Маглић, Зеленгору, Козару небројено пута. Опет се спрема на поход ка Маглићу.
„Открићу вам тајну откуд ми љубав према врховима. Моја мајка је родом из Вареша, а Вареш је окружен прелијепим планинама. Често одлазећи у њен родни крај заволио сам планине. Сада планинарим другачије. Није поента попети се само на врх, већ провести што дуже времена у планини“, објашњава Радован.
У потпуности се придржава технике и вјештине обухваћене бушкрафтом. О чему се ради?
„Драж је у томе да са што мање опреме и што више вјештине останем што дуже у природи.
Трик је у томе да сам себи справим посуде и прибор од дрвета, да за собом не остављам трагове, смеће, да се саживим са природом. Ево сад ћу кренути на Козару, заједно са пар истомишљеника обично останемо два до три дана. Зна се догодити да годишње стотину ноћи преспавам на Козари. Замислите која је то количина чистог ваздуха у плућима, или љепоте које очи доживе. Само на Козари уживамо у потпуно звјезданом небу“, дочарава сусрет са планином-љепотицом Радован Добрић.
Овај искусни планинар каже да не треба, ако то могућности не дозвољавају, стремити ка европским и свјетским планинама. Домаће планине у окружењу, Козара, Просара, Мотација, или Чемерница и Грмеч, нуде много тога што усхићује и планинаре са четрдесетогодишњим стажом у планинарењу.
Аутор: Бошко Гргић
