Баш као и са Бајагом, мука са Балашем је та што се није лако одлучити за тек један албум. И онда је избор пао на онај на којем нема неке „монументалне“ пјесме, али га зато краси вјероватно најуједначенија колекција из његове велике пјесмарице.
На челу са најбољом кантри-пјесмом написаном на нашим језицима…“И чега сам остао жељан? Па не баш много тог, бршљана с једног зида високог, и Бубе Ердељан…“
