Са подручја Градишке на Солунском фронту борило се 365 добровољаца, објавиле су „Врбаске новине“ 1934. године. Међу солунцима био је и Спасоја Тодоровић из Миљевића који је често, својим комшијама, причао о голготи српске војске али и непоколебљивој вољи да ослободе своју постојбину и поразе непријатеље. Бојан Вујчић, историчар и директор Завичајног музеја казао је да су солунци из Градишке дали значајан допринос борби за ослобођење.
На Солунски фронт, чија је дужина била неколико стотина километара, српска војска је пребачена на прољеће 1916. године, послије опоравка на Крфу након Албанске голготе. Са једне стране фронта били су српски, француски и британски војници којима се касније прикључио и један број Грка и Италијана, док су са друге стране линије биле аустругарска, њемачка и бугарска дивизија.
Одлучено је да офанзива почне на сектору Добро поље – Ветерник – Козјак на којем се налазила српска војска коју је чинило укупно шест дивизија са 140.0000 војника. Српска војска била је подјељена у двије армије – Прву, под командом Петра Бојовића и Другу армију, на чијем је челу био Степа Степановић, док је командант штаба био војвода Живојин Мишић. Борбе су почеле 14. септембра 1918. године цјелодневном артиљеријском паљбом свих савезничких топова по бугарским, њемачким и аустроугарским положајима, да би у зору 15. септембра у 5.30 часова, послије снажне артиљеријске припреме, у напад кренуле дивизије првог ешалона Друге армије на фронту Сушица – Соко дугом 17 километара.
Већ првог дана пробијено је 11 километара фронта, који је други дан проширен на 40 километара и тиме почиње слом централних сила чија се линија на Солунском фронту распада. Пробојем Солунског фронта, српска војска је извојевала једну од највећих побједа и одредила даљи ток Првог свјетског рата. Било је то 15. септембра 1918. године.То је дан којег Република Српска и Србија обиљежавају као Дан српског јединства, слободе и националне заставе.
Прва српска армија заузела је 5. октобра Владичин Хан, под борбом се пробила кроз Грделичку клисуру, заузела Грделицу, 7. октобра продрла у Лесковачку клисуру и заузела Лесковац, а 9. октобра избила је пред Ниш. Српска Врховна команда, на приједлог команданта армије и без обзира на техничку надмоћностнепријатеља, одобрила је да Прва српска армија нападне њемачку армију код Ниша. У борбама од 10. до 12. октобра, Прва српска армија је разбила дијелове те њемачке армије и 12. октобра ушла и у Ниш.Београд је ослобођен 1. новембра 1918. године. Отоманска империја капитулирала је 30. октобра 1918. године, Аустроугарска је капитулирала 31. октобра 1918. година, а Њемачка 11. децембра 1918. године.
Припремио: Милан Пилиповић
