На вашару у Градишци јече хармонике, цвиле виолине, пиште зурле (ФОТО)

Госпојински вашар у Градишци, 21. септембра и у дане који претходе, вијековима окупља све генерације и друштвене слојеве који из града и села, хрле истом мјесту, великом парку поред главног пута за Бањалуку. Сваке године, у ово вријеме, Градишчани се присјећају претходних вашара, помињу пјеваче и свираче, играче на жици, акробате, возаче мотора у каци, изложбу стоке и коњске трке…

На вашару су одувијек били мали и велики рингишпили, стрељане, мађионичари, опасне животиње у жици, дугачке змије које су из дрвених сандука вадили мишићави младићи и омотавали око паса а радознали народ у страху се склањао подаље, на безбједно одстојање. И посматрао.

Сјећају се тога професори у пензији Хикмет Хаџиалагић и Касим Дубичанац, љекар Благоја Томић, учесници коњски трка Јован Лепир и Мићо Ристић, мјештанка Анка Шмитран…

Они се сјећају како се узбуђење увлачило у кости сваког радозналца који није одолио зиду смрти и моторима у каци, што је ипак представљало највећу вашарску атракцију. Ова традиција и сада живи у Градишци а на вашар сваке године стижу модерније новотарије које народ гледа са једнаким чуђењем и препричава до следећег вашара. Највише се радују дјеца јер је вашар једна велика маштарија која се не може описати и обуздати.

Радивоје Зарић, пјесник и учитељ из Градишке, давно је написао да на Малу Госпојину али и данима прије и послије у парку све бруји од гласна разговора и весеља. Под шатрама ударају тамбуре и бубњеви, јече хармонике, цвиле виолине, пиште зурле, надмећу се промукле пјеваљке. За столовима највише сеоског света. Пред њима пуне зделе печења и кригли пива. Ужагрили очима у пјеваљку и слушају пјесму, “медна росо ђе си зимовала…”

Зарић је ријечима вјерно насликао вашар и народ који се ту сјати, за Малу Госпојину, па се свако, у диму од ватре на којој се пеку прасад и јагњад на ражњу а пилићи на штапу, бори за сваки центиметар простора.

“Ријека света клизи кроз парк. Уморне мајке вуку дјецу замазану од арнаутске алве и лицитарских колача. У устима им пиштаљке плехнатих орозова, гађају пролазнике папирнатим лоптицама, пуцају из пиштоља са чеповима од плута”.

У дане вашара у Градишку су некада, а то може бити и прије стотину година, гостовали пехливани, артисти и акробате. Они су ходали по жици или конопцу разапетом између стубова или већих зграда, најчешће на мјесту бивше пијаце или њеној близини, што је из данашње перспективе центар града. Најпознатији међу њима био је Ариф Тамбурија поријеклом из Босанског Шамца који је ходао на жици одржавајући равнотежу помоћу дугачке мотке а понекад возио бицикл, што је у невјерици пратило много народа. Тамбурију у својим причама и пјесмама помиње и Бранко Ћопић, што је доказ његове свеопште популарности.

Према причању мјештанина Сакиба Демираче, у Градишку је за вашар долазио атлета и народни јунак из Лике. И забављао народ различитим чудесима. Имао је толику снагу да је тргао ланце, пред усхићеним и зачуђеним народом који га је посматрао у невјерици. Тек када би легао на цесту а преко њега прешао камион, узбуђење праћено гласним повицима, достизало је врхунац. Старији Градишчани и сада препричавају његове наступе и програме који су записани у књигама о прошлости Градишке али је тешко закључити како му је било име и из којег је места у Лици.

“Народ га је једноставно памтио као јунака из Лике и о њему, његовој снази распредао невјероватне приче,” говорио нам је Хикмет Хаџиалагић, када се поведе прича о вашару.

Певачи и свирачи

Познати приповједач Ћамил Сијарић, записао је да се од давнина у Градишци није могло слабо пјевати и лоше свирати, што је посебно видљиво било у дане вашара. “Могла је некога и Пешта да прими као добар глас и добру свирку а Градишка га одбаци. Одбачене је слала дубље у Босну, у Бањалуку и Сарајево јер што је за њих, није за Градишку. Овде се тражило да се умире уз музику и ако се није могло, онда се није ни живјело,” говорио је Сијарић, некада професор и Нижој реалној гимназији у Градишци.

У Градишци на обали Саве

Када је са грамофонске плоче 1928. године, које су представљале технолошко чудо, изум којем се дивио свијет, чуо пјесму о Градишци коју је отпјевао чувени Боро Јањић и у пјесми њега помињао, тадашњи начелник Хакибег Реуфбеговић, фијакером је отпутовао у Шабац и популарног пјевача довео у Градишку, у дане вашара. Према записима Владе Милошевића, музиколога из Бањалуке, у Градишци је сјатило и младо и старо, окупио се цијели град и околина, да би на великој позорници поред Саве Боро Јањић отпјевао пјесму “У Градишци на обали Саве”.

Политика / Милан Пилиповић