Осамнаестогодишњи Милош Галић, ученик четвртог разреда Гимназије у Градишци и упосленик кафића у центру града, одлучан је да своје вријеме у потпуности искористи.
Сваки свој дан овај узорни младић, одличан ученик и вриједан радник којег хвале професори, послодавци и гости, у потпуности је испланирао. Устаје прије шест, а на починак иде пред поноћ.
На настави је од седам до 13, а на послу од 14.30 до 23 сата, изузев викенда када његов радни дан завршава у поноћ. Он је ученик са радничком књижицом и радник са ђачком књижицом.
„То је мој избор, моја жеља. Хоћу да радим, да научим конобарске послове, али и да зарадим, да олакшам родитељима“, казао нам је Милош.
„Није ми тешко, не, ни случајно. Ја волим и школу, али и посао. Не касним на часове нити у смјену. На часовима сам редован, као и у кафићу, ту нема одступања“, прича нам овај стасити младић, вриједан и амбициозан.
„Кад учите, кад припремате школске лекције и пишете домаће задатке“, питамо Милоша док услужује госте који учестало пристижу.
Међу њима су и Милошеви школски другови, који заузимају мјеста поред шанка и поручују пиће, пале цигарете, коментаришу којекакве догађаје и гласно се церекају.
Учи у школи, код куће и на послу
„Учим у школи, код куће, у свакој прилици, на послу… У кафићу често имам ђачку торбу па кад ми се укаже прилика, кад су гости подмирени или нема никога – прихватим се књиге. Не губим вријеме. Мој просјек у гимназији је 4,75. Одличан сам ученик“, одговара Милош Галић.
Прије рада у кафићу, у другом разреду, био је достављач брзе хране у граду.
„Имао сам много посла. Радио сам до 22 часа. Гдје год може да се заради, то треба искористити. Тако размишљам. Наравно, то није лоше утицало на учење. Код мене је настава на првом мјесту па домаћи задатак и посао. Имам времена и за одмор. Важно је бити одлучан, упоран и знати свој циљ“, објашњава овај матурант Гимназије и угоститељски радник.
Након пунољетства добио је уговор о раду, што је за њега признање, потврда да се доказао на радном мјесту.
Љетос је Милош био на једномјесечном курсу за коктел мајстора у Барселони. Тамо је упознао вршњаке и колеге из више земаља. Вратио се недавно, са новим искуством.
„У Барселони сам схватио шта и колико не знам. Зато сам одлучио да учим и научим. Свакодневно смо по неколико часова имали теоретску наставу. На праксу смо ишли у велике и познате барове. То је важно искуство које је код мене појачало жељу да се што више усавршим у угоститељству, да у својој земљи, своме граду, примијеним знање и искуство из Европе и свијета“.
Милош каже да је највише научио о ракији, руму, џину и другим алкохолним пићима, њиховим својствима, комплементарним укусима те начину справљања коктела. Жели да усавршавање у овој области настави и у другим, великим градовима, зависно од финансијске могућности.
Сам платио усавршавање у Барселони
„Колико је коштао курс у Барселони и ко је те трошкове подмирио“, питамо нашег саговорника.
„Кошта много за наше прилике. Ја сам све финансирао. Једногодишњу зараду потрошио сам за ово усавршавање“.
Поставили смо потом Милошу још једно важно питање, а то је да ли по завршетку гимназије планира наставити школовање и отићи на студије.
„Моја жеља, мој план је да усавршим знање у угоститељству. Планирам отићи на курсеве и обуку у иностранство, да бих што више научио. Засад ми је то план, али нисам се одрекао студија. Уколико пронађем струку блиску својим интересовањима, свакако да ћу то искористити“, каже Галић, млади и амбициозни Градишчанин, који је увелико пронашао свој животни пут и њиме одлучно кренуо.
Подршка породице
Његови родитељи Јована и Александар, млађи брат Лука и остала родбина у свему га подржавају.
Они би вољели, каже, да не иде далеко од куће и да овдје, у своме граду, својој земљи, пронађе задовољство у послу и својим интересовањима, „да будемо ближе“.
„Засад смо ту, има времена и могућности за све. Од живота желим узети најљепше јер знам шта хоћу, али и шта нећу“, поручио је Милош Галић, с којим смо разговарали на два мјеста у истом дану, у кафићу у центру Градишке и испред његове школе.
Милан Пилиповић / Независне
