Gradiška, Kozarska Dubica – Kada je nekoliko stotina logoraša, u kišnu nedelju 22. aprila oko deset časova, 1945. godine, krenulo u proboj ustaškog logora Jasenovac, Mile Ristić iz potkozarskog sela Miljevići, likvidirao je stražara, uzeo njegov puškomitraljez i rafalnom paljbom štitio “žive kosture”, odlučne da se domognu slobode. Pre toga, već na prvom koraku, mnogi logoraši su ubijeni. Proboj je dugo pripreman u potpunoj tajnosti. Konačna odluka donesena je 21. aprila, dan pre proboja. Za vođu je određen Ante Bakotić, hemijski tehničar iz Sinja koji je u logor doveden 1942. godine. U pripremi proboja, osim Ante Bakotića i Mile Ristića, učestvovali su Ljubo Vranješ, Čedomil Huber, Dragutin Škrgatić, Pavao Kulaš, dr Petar Krstić, Rade Kesić, Rajko Stojaković… Prema navodima Dejana Motla, istoričara u Spomen području Donja Gradina, u proboj je krenulo 600 a preživelo 90 logoraša.
„Stražari su na njih zapucali iz više pravaca. Tu su se nalazili bunkeri iz kojih su ustaše, mitraljeskom vatrom i bombama “kosile” logoraše. Mile Ristić je onesposobio bunker pored glavne kapije. Oteo je puškomitraljez, likvidirao ustašu i borio se, dok je imao municije,“ navedeno je u nedavno objavljenoj knjizi „Koncentracioni logor Jasenovac 1941.-1945.“ čiji su autori Dejan Motl i Tanja Tuleković.
Preživeli logoraš Mihailo Marić, takođe je svedočio o proboju logora. Detaljno je opisao ulogu Mile Ristića.
„Ustaša je na kapiji postavio mitraljez i ubijao sve koji su nailazili. Mile Ristić mu se, neopaženo privukao, dopuzao i zaskočio s leđa. Ubo ga je nožem. Vidio sam to. Bio sam četvrti iza njega. Ristić je zgrabio mitraljez, izneo van kapije i okrenuo prema izvidnici. Pucao je po ustaškim stražarima, po bunkerima i osmatračnicama. Sve ih je onesposobio a logorašima obezbedio put do slobode.”
Kada je Ristić, hrabri partizan koji je augusta 1942. godine ranjen na Kozari, potom zarobljen i odveden u Jasenovac, ispucao sve metke, bacio je puškomitraljez u Savu i pobegao. O tim događajima, dopisniku „Politike“ je 2017. godine, dve godine pre smrti, svedočio Ilija Ivanović, u to vreme poslednji živi učesnik proboja logora u Jasenovcu.
“Sećam se, kada smo krenuli u proboj, Ante Bakotić je uzviknuo, drugovi napred, sloboda ili smrt. Provalili smo vrata, jurnuli vani. Na prozore, na vrata, svuda, kidisali su živi kosturi. Rafali su odjekivali sa svih strana ali oni nisu odustajali. Jedni su ginuli a drugi gazili preko njih, pa i oni padali, kao snoplje žita. Stotine logoraša išlo je u sigurnu smrt ili u slobodu. A onda je Mile Ristić oteo ustaški puškomitraljez i vatru usmerio na drugu stranu. Započela je unakrsna borba. Herojski se borio, sve dok je imao municije,” ispričao nam je Ilija Ivanović iz Gornjih Podgradaca. Izbegao je bunkere, vanjsku odbranu logora, preplivao kanal Strug, mokar i bos protrčao kroz minsko polje… I spasio se. U tome nije uspeo Ante Bakotić, poginuo je među prvima. Imao je samo 24 godine.
„Neko uvek preživi, da ispriča istinu, o sebi i o drugima. Jedan od tih svedoka sam ja,” govorio je Ivanović 16. jula 2017. godine, na svečanosti u Miljevićima, prilikom otkrivanja biste Mile Ristića, rad slikara Mladena Stajčića iz Nove Topole. Na bisti, osim datuma rođenja i smrti (1920. – 1980.) piše, “heroju proboja logora Jasenovac za večno sećanje.”
“Gledajući često Sunce kako izlazi iza oblaka, stalno sam gajio nadu i veru u čudo, da ću se spasiti. Zar da sutra ne vidim taj izlazak. Gledao sam i plave visove Kozare u daljini. Tamo su Podgradci, moje selo. Tamo je sloboda. Tamo su majka, sestre, brat. Kako je to blizu. Brzo bih stigao, za pet do šest sati peške. Zar će me ubiti. Zašto. Nisam ništa zgrešio. Nisam nikome zla učinio,” kazao je Ilija, ispred Ristićeve biste u Miljevićima. Ovaj bivši učitelj u potkozarskim selima i srednjoškolski profesor u Zenici, u Jasenovcu je proveo nešto manje od tri godine. Zatočen je u trinaestoj a pobegao u šesnaestoj, velikim čudom, kako je rekao i još većom zaslugom Mile Ristića.
Posle bega iz Jasenovca, Ristić je pristupio Jugoslovenskoj armiji. Nakon rata odlikovan je Ordenom za hrabrost. Živeo je u Miljevićima i bavio se poljoprivredom. Nije imao posebnih privilegija niti ih je tražio. Život je okončao 4. maja 1980. godine, skokom sa prozora Bolnice u Gradišci, gde je bio na lečenju zbog kardioloških smetnji. Tako su Miljeviće, rodno selo heroja bez ordena, u istom danu, stigle dve tragične vesti, O Titovoj i Milinoj smrti. Njegovi najbliži ispričali su da se na ovaj korak odlučio posle vesti o Titovoj smrti, uveren da će doći do raspada Jugoslavije, koju je stvarao, da će opet nastupiti teško vreme, masovno stradanje i proterivanje njegovih Kozarčana, da će opet biti probuđeni zli duhovi prošlosti. A on to nije mogao podneti.
Posle 37 godina, prilikom otrkivanja biste, Zoran Adžić, gradonačelnik Gradiške, rekao je:
„Ovde smo da ispravimo veliku istorijsku nepravdu. Otkrivanjem biste Mili Ristiću, odali smo priznanje čoveku koji je uspeo da savlada ustaškog stražara, omogući proboj i spasi svedoke o najvećem genocidu nad srpskim narodom. Bez tog podviga istorija srpskog naroda bila bi uskraćena za mnoge dokaze i svedočenja,“ rekao je Adžić. Milorad Bukva, predsednik SUBNOR-a Kozarska Dubice smatra da se o herojima iz srpske istorije, kao što je Mile Ristić, govori retko, uglavnom jednom godišnje.
“O našim žrtvama i našim herojima treba uvek govoriti i čuvati sećanje. U Jasenovcu i Donjoj Gradini ne treba držati političke govore nego popraviti oštećene spomenike, izgraditi memorijal, pokositi travu iznad masovnih grobnica,” kazao je Bukva. Simo Brdar, bivši kustos Memirijalnog centra “Jasenovac” i dugogodišnji direktor Spomen područja “Donja Gradina kazao je za “Politiku” da je Mile Ristić vulkan istine, magma civilizacije čija energija sećanja ključa u Donjoj Gradini.
Preživelo 169 logoraša
Ukupno je logorske strahote i mučenja u Jasenovcu preživelo 169 logoraša, 90 u proboju iz sektora Ciglane, 12 iz Kožare, dvoje je pobeglo pre proboja, osmoro se skarilo u Ciglani za vreme proboja, po 11 iz ustaške bolnice i Brzog sklopa, 14 iz istražnih zatvora u mestu Jasenovac, šestorto sa logorskih ekonomija iz 15 iz logora Stara Gradiška koji je bio u sastavu Jasenovca, navedeno je u „Knjizi o poslednjim jasenoavčkim logorašima“ Dejana Motla.
Politika – Milan Pilipović
