Православни вјерници данас славе празник Цвијети, празник који симболизује радост, живот и природу. Празник се увијек обиљежава у недјељу пред Васкрс, дан након Врбице, и њиме се ставља тачка на шесту недјељу Васкршњег поста.
Цвијети су дан када се природа буди, а народни обичаји налажу низ ритуала који доносе здравље и срећу цијелом дому.
Најважнији обичај који би свако требало да испоштује јесте јутарње умивање цвјетном водом. Њоме се треба умити како би укућани били “румени и здрави” током читаве године.
Када је Исус Христос изашао на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: “Осана, Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!”.
Али, Исус Христос је цијелим путем био жалостан и кад силазаше низ гору, баци поглед на Јерусалим у долини, заплака и рече: “О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју, али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и дјецу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао вријеме у које си похођен”.
Догађај Христовог уласка у Јерусалим на икони се представља како Христос јаше на магарету, а прате га ученици, док народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.
Овим празником обиљежава се посљедња недјеља пред почетак Исусовог страдања, смрти и Васкрсења.
