Код Срба божићна печеница је најчешће прасе или назиме, младо свињче, а у неким крајевима је то јагње или млада овца и назива се веселица. Припрема се на Туциндан и пече на Бадњи дан. На Бадње вече се уноси у кућу и наслања на источни зид, гдје стоји до Божића, када се сервира.
Божићна печеница је једно од главних јела традиционалне свечане божићне трпезе. Некада је печеница називана и божњићара.
Кокош, гуска, патка или ћурка у многим крајевима не смеју се наћи на празничној трпези због вјеровања да је перната живина симбол назадовања и растурања куће, јер кљуца и баца земљу иза себе.
Према народном вјеровању ритуално клање на Туциндан је једна врста жртве која се приноси Богу и потиче из времена прије хришћанства, а помиње се и у старом завјету. За божићну печеницу бира се бијело прасе, без биљега и тјелесних недостатка. Вјерује се да печеница која се спрема за Божић доноси срећу и благостање укућанима.
