Прослава Божића код Срба јединствена је у свијету због споја дубоког духовног значења и богатих народних обичаја који славе живот, породицу и заједништво. То је дан када се слави рођење Исуса Христа и када се сваки дом претвара у малу цркву испуњену љубављу, молитвом и радошћу.
Ево како изгледа дан када се Срби поздрављају најрадоснијим поздравом: „Мир Божји, Христос се роди!“
Први гост који пређе кућни праг на Божић назива се положајник. То је обично мушко дијете или особа блиска породици за коју се вјерује да доноси срећу кући. Положајник прво прилази ватри, пећи, џара ватру и изговара благослов: „Колико варница, толико срећица, колико варница, толико здравља и парица…“
Положајник представља мудраце са Истока који су пратили звијезду и дошли да се поклоне Богомладенцу. Домаћица га дарује чарапама, пешкиром или новцем.
Прије ручка, породица ломи чесницу – посебан хљеб умијешен рано ујутру. У чесницу се ставља новчић (златник или сребрњак), а хљеб се не сијече ножем, већ се окреће и ломи рукама. Сваки члан породице добија свој дио. Ко пронађе новчић, вјеровало се да ће бити посебно срећан и благословен током читаве године.
Након више недјеља поста, божићни ручак је први мрсни оброк. Трпеза је богата и свечана, а централно мјесто заузима божићна печеница са којом би се сви укућани требали омрсити.
Окупљање породице око стола симболизује јединство и љубав. Ручак почиње паљењем свијеће, молитвом „Оче наш“ и пјевањем божићног тропара. Домаћин наздравља укућанима, пожелевши им прије свега мир и здравље.
Један од најљепших обичаја прославе је мирбожење. Обичај је да се људи, при сусрету или у кући, три пута пољубе у образ уз ријечи:
„Мир Божји, Христос се роди!“ Одговор: „Ваистину се роди!“
Овај поздрав није само формалност – он позива на милост, праштање и помирење са свима са којима смо можда били у сукобу током године.
Божић се слави три дана:
Први дан: Прославља се у кругу најуже породице.
Други дан: Посвећен је Сабору Пресвете Богородице и тада се одлази у посјете пријатељима и кумовима.
Трећи дан: Слави се Свети Стефан, првомученик и архиђакон, који је честа крсна слава у српским породицама.
Иако се многи стари обичаји у градовима прилагођавају модерном начину живота, суштина остаје иста. Божић је подсјетник на скромност, јер се Бог родио у пећини, а не у палати, као и на важност милосрђа. То је дан када треба помагати сиромашнима и показати добру вољу према сваком човјеку.
