Алоје су биљке необично лијепих цвјетова које потиче из Африке а расте до метра, у висину. Све више је распростањена и код нас. У својој домовини израсте неколико метара у висину, а као лончаница не прелази 50-60 центиметара.
Ствара постране изданке у облику розете, тако да старије биљке попримају грмолики раст. Листови су назубљени, а гроздасти цвијет је црвенонаранчаст. Једна од највећих је у врту Љупка Марјановића, адвоката из Ровина који је, како каже, велики љубитељ украсних биљака.
Алоја припада породици љиљана.Позната је као љековита или чудотворна биљка. Алоја изврсно подноси узгој у саксијама, воли много свјетла, а подноси и директно сунце. Научници су доказали да количина гела, величина биљке и дужина листова су у пропорционалној вези са количином свјетлости која је биљка примила. Земља за садњу мора бити прозрачна у коју је пожељно умијешати пијесак.
У топлијим мјесецима алоју треба чешће залијевати, а у размаку између два залијевања земља се треба засушити. Вишак воде узрокује труљење коријена. Прихрањује се у прољеће и љето, а ако се узгаја ради храњивих састојака упутно је користити органска гнојива. Презимљује на хладнијем мјесту, не подноси температуре испод десет степени. У зимском период треба смањити залијевање.
Размножавање
Алоја се размножава резницама и прокоријењеним постраним изданцима. Резнице се режу оштрим ножем и оставе се неколико дана „наглавачке“ да се рез посуши, затим се сади у мјешавину земље и пијеска. Алоје је љековита биљка која се користи у фармацеутској индустрији, козметици и прехрамбеној индустрији.
Помаже у јачању имунолошког система, смањењу упала и детоксикацији организма. Примјењује се и код проблема с кожом па је тако ефикасна код акни, сврбежа, алергије, осипа и других обољења коже. Приправци рађени на бази ове биљке корисни су код зацјељивања рана или лијечити опекотина. Осим што дјелује умирујуће, алоја има сличан утјецај и на пробаву. Њен најважнији састојак је алоин који има снажан учинак на цријевне бактерије.
М. Пилиповић
