Прича о Пушењу је једна од оних у којима радња никад не мирује. Настали одмах по нестанку, или цркавању (има довољно оних који на то гледају различитим очима) једног човјека који нам је кројио судбину, успјели су да добро протресу кавез па из њега побјегну на двије стране.
Успут су оставили неке пјесме и стихове који су редовно надмашивали музику, а којих се присјећамо у данашњем „Пуцкетању“.
