Кисели купус се сматра веома корисним за здравље, јер је богат витамином Ц, садржи много калцијума, калијума, гвожђа, и минерала.
Ако се квалитетно укисели, потрајаће до прољећа. Најважнији посао је избор купуса који је најбољи за кисељење. Најцјењенији су футошки и вараждински купус, сматра Живка Ребић, домаћица из Врбашке која се ове сезоне опредијелила за вараждински купус плоснатих главица, код ког су веома збијени листови налик боји траве. Засадила га је у својој башти и сада је идеално вријеме за брање и кисељење.
“Купус за кисељење треба да буде свијетлозелене боје, без тамних мрља и оштећења. Мирис треба да је благ, здрав и свјеж. Лист мора бити танак, еластичан, али не превише мекан. Ако се ломи као папир, није добар – такав ће се распасти у бурету,” каже Живка. Она сматра да су најбоље главице средње величине, између 2,5 и 4 килограма. Живка Ребић нам је испричала начин на којег она кисели купус.
Процес кисељења купуса спада у једноставније послове око зимнице, те га већина домаћица сама припрема. Главице средње величине се очисте од спољних листова, извади се коријен и напуни сољу, а потом се редају у добро опрано буре. Неколико главица купуса треба пресјећи на четвртине и половине и њих угурати између цијелих главица како би чврсто стајале. Прокувајте и охладите воду у којој се потом раствори остак соли.
Рецепти су разни, али најчешће се је однос следећи: на 100 кг купуса ставити четир одсто соли. Налити воду два прста изнад купуса. Ставити преко купуса дрвени или пластични притискач. Преко притискача ставити камен или теглу пуну воде која ће држати главице уроњене у воду.
Буре добро затворити и оставити на прохладном мјесту гдје ће остати током цијеле зиме. Водите рачуна да није на неком сувише хладном мјесту гдје може да замрзне.
М.Пилиповић
