Са које год стране, кроз Лијевче поље, највећу раскрсницу путева у западном дијелу Републике Српске пут нанесе, тешко је проћи а не видјети двије куполе и звоник са три звона Православне цркве посвећене Светом Сави, који се, на висини од 47 метара, наднео изнад плодне и простране равнице. По томе је ова богомоља јединствена у Републици Српској али и Босни и Херцеговини. Парцелу земљишта за цркву и гробље, површине 50 дунума поклонио је Пољопривредни комбинат „Младен Стојановић“, уз велико залагање тадашњег директора Миће Ристића. Иницијатор изградње цркве у Новој Тополи је парох Мирослав Новковић заједно са мјештанима Мирком Боројевићем, Милом Радивојцем, Даном Кесеровићем, Ратком Келечевићем… Градња је почела, неколико година након завршетак рата и формирања новотополске парохије којој, осим насеља Нова Топола, припадају села Доњи Карајзовци, Крајишник и Трошељи. Темељи су, на радост многих вјерника, Срба који претходно нису имали свој храм, освјештани 2002. године. Црква у Новој Тополи дуга је 32 а широка 13 метара. И по тим димензијама је међу највећим у Републици Српској али и цијелој БиХ.
Хтјели смо да наша црква буде посебна, другачија, да њен звоник буде највиши у БиХ,“ казао је за „Политику“ Мирослав Новковић, бивши тополски парох, а сада пензионер.
Пројектант је архитекта Ненад Станишљевић из Нове Тополе а кум темеља Десанка Рађевић из Градишке. Три звона изливена су у Словенији. Прво је дар Инжењеријског батаљона Војске Републике Српске из Прњавора, друго су поклонили Жељко Сладојевић и Давор Кркошка из Нове Тополе а треће браћа Славко, Мирко и Жарко Манојловић такође из Нове Тополе.
„Црква коју је прије пет година, 10. октобра 2021. године, у присуству неколико хиљада вјерника, осветио владика бањалучки Јефрем, карактеристична је и по два звоника приближне висине. Виде се из цијелог Лијевче поља, а звоно чује до Козаре на западу и Мотајице на истоку, до Градишке на северу и Лакташа на југу,“ каже парох Томислав Чубриловић који овдје службује од 2014. године.
Кумови храма Данило Кесеровић, Марко Шукало и Милован Илић, захвални су због прилике да се њихова имена упишу у црквене књиге, међу добротворима и приложницима.
„Црква свједочи о српском вишевјековном постојању у овом крају. Она је наш духовни споменик и наша културна баштина. Срби из овог дијела Републике Српске поносе се црквом која величином и висином шаље снажну духовну поруку и светосавски печат“, казао је за „Политику“ Милован Илић, угледни привредник из Нове Тополе.
Ово мјесто на раскрсници путева има занимљиву историју. Након што је Босна пала под Хабсбуршку власт, 1879. године у Нову Тополу масовно су почели досељавати Њемци. Ови колонисти насеље су назвали Виндтхорст. Досељавање је потрајао све до почетка Првог свјетског рата, када су Њемци постали већински, у поређењу са 520 Срба старосједелаца. Они су градили своје цркве и школе, формирали колоније а службени језик био је њемачки. До Другог свјетског рата, са више од двије хиљаде становника, било је највеће насеље Њемаца у БиХ. Они су иселили крајем 1942. године, јер су процијенили да за њих овдје више није безбједно, након масовних ликвидација Срба на Козари, у Поткозарју и Лијевчу.
Послије Другог свјетског рата у Нову Тополу доселили су Срби из цијеле Крајине. Према попису из 1948. године, овдје је било 2 865 а 1953. године 11 072 становника. Већина је запослена у Пољопривредном комбинату “Младен Стојановић”.
Буђење духовног живота српског становништва било је споро, готово занемариво. Тек након посљедњег рата, Тополчани, су одлучили да, први пут у својој вишевјековној историји, изграде цркву. Неимари, зидари, тесари, фасадери, дошли су из Црне Траве, бврдовите варошице на тромеђи Власинског језера, Сурдулице и Бугарске. Они су, заједно са локалним мајсторима, готово двије деценије, на понос Срба из Лијевча и њених градитеља, цркву подизали у небеске висине.
Зидана је ситном циглом а када су грађевински радови завршени, у Нову Тополу стигли су иконописци манастира Жича који су израдили иконостас и уредили црквени ентеријер.
Срби из Нове Тополе, своју цркву подизали су са много вјере и љубави. Жељели су, каже парох Томислав Чубриловић, да црква посвећена Светом Сави, буде посебна и јединствена у цијелом Лијевчу и Крајини, да вјерујући народ призива и просвећује, учи православној вери. Жељели су да два црквена торња и звоник, буду на понос многих вјерника, који се овдје масовно окупљају у вријеме великих светковина, Савиндана, Божића, Васкрса, Ђурђевдана, Илиндана…
Највиши звоници
Осим црквеног звоника ( 47 метара)у Новој Тополи, исте висине је звоник Саборног храма Христа Спаситеља у Бањалуци. Три метра нижи је звоник Саборне цркве у Бијељини, пет метара цркве Петра и Павла у Козлуку код Зворника, девет метара Саборног храма Преображења Господњег у Требињу а 14 метара нижи је звоник храма Светог Саве у Фочи, такође знаменитих сакралних објеката у БиХ.
/Политика/Милан Пилиповић/
