Раштимане и оштећене хармонике, када од њих многи дигну руке, добијају нови сјај и љепоту звука у радионици Зорана Кондића у селу Јошик код Козарске Дубице. Овај мајстор који хармоникама утискује душу, заволио је магичне инструменте још у дјетињству. Научио је свирати док је био ђак у основној школи а потом, вођен неодољивим мелодијама, кренуо у освајање музичког свијета. Свирао је све, каже, од Баха до севдаха.
„Наступао сам у кафанама, на вашарима, народним зборовима и свакојаким слављима а предавао сам и музичко васпитање у школама. Тако сам упознао много људи а и они мене,“ испричао је Зоран гостујући у новом серијалу ТВ емисија „Градишка у кадру“. Окружен хармоникама, Зоран је сасвим случајно, из знатижеље почео поправљати ове инструменте.
„Прво сам размонтирао своју хармонику јер је почела да шкрипи и цвили, не свира по мојој жељи и мјери публике. Размишљао сам, пробаћу па ако не успијем није ни важно, јер ми је свакако донијела новца за неколико нових хармоника,“ присјећа се овај мајстор за хармонике свога првог изазова. Тада је схватио да су његови прсти златни и за поправку хармоника. Томе је, временом давао све већу предност а глас о Зорановим сервисерским вјештинама брзо се ширио. На његовим полицама и радном столу сада су хармонике из Америке, Данске, Шведске, Немачке, Аустрије, Хрватске и других држава. Међу њима је и хармоника од стотину љета коју је купио за себе и љубоморно је чува.
„Музичари ми доносе тонски раштимане или хармонике са механичким кваровима. Ништа ми се не може отети, то је сигурно. Само је разлика у времену јер за неке поправке потребно је дан или два а за неке и по више мјесеци. Понекад се мора ручно направити по неки дио а то је веома компликовано и одговорно,“ појашњава овај мајстор свакодневицу из своје радионице. Зоранове приче углавном су о хармоникама, музици и музичарима а то већ прате многе анегдоте.
„Брачни пар ми донио хармонику на поправку. Муж прича шта и како би требало да се уради и подеси показујући завидно музичко знање а жена дријема у возилу поред цесте, неће да изађе. Послије десетак дана, дошли су по хармонику. Замолио сам господина да засвира али се он почео нећкати. Позвао је жену за коју сам вјеровао да се у то не разумије али када је засвирала, сви смо остали затечени њеним умијећем. Њен муже је ипак био само у улози возача,“ испричао је Зоран Сањи Суботић Цумбо, уредници ове емисије, демонстрирајући и своју музичку вјештину.
Милан Пилиповић
