Златко Прохарска је са породицом, из Старе Тополе доселио у Ровине, на имање које је припадало породици Јулиуса Ширмана, одборника у Новој Тополи, пред Први свјетски рат.
Према документима објављеним у Босанском гласнику 1912. године, међу десет одборника наводи се и Ширман. Интересантно је да је у саставу локалне власти био само један Србин, Илија Матаруга, а остало су чинили досељеници.
-Када је формирано Пољопривредно добро „Младен Стојановић“, моја породица је држави уступила велико имање у Старој Тополи а ово смо добили у замјену. Кућу, која је, како се прича, припадала
грофовској породици, затекли смо празну. Ја сам рођен 1944. године а, колико год ме памћење служи, кућа је била иста. Мало је оронула али се ипак добро држи јер у њој стотину година нико не живи
–испричао је Златко Прохаска за РТВ Градишка.
Он каже да је у близини била још једна слична кућа, али да је земљотрес порушио. Ова, грофовска кућа грађена је без цемента али је одољела времену и временским неприликама. Видљиво је велико градитељско умијеће.
-Кућа има пет соба на спрату, плус приземље, ту су кухиње, каде, веранде, ходници… У кући је била пумпа за воду, изрезбарен намјештај, видљиви су трагови господског живота. Поред куће је стари парк, стогодишња стабла, храстови, тополе, врбе, јабланови, највећи у Лијевчу – прича Златко Прохаска којег повремено посјећују знатижељници, истраживачи старина, научници, архитекте…
Бојан Вујчић, историчар и директор Завичајног музеја Градишка каже да ентеријер и намјештај у кући указују да је грађена непосредно пред Први свјетски рат. На кућним вратима, подсјећа Вујчић, и сада је видљива урезана 1909. година. То јасно указује на период изградње, једне од најстаријих и знаменитих кућа у лијевчанском крају.
Аутор: Милан ПИЛИПОВИЋ
