Treće izdanje Festivala pozorišta Republike Srpske „Ljubica“, u čast Ljubice Stefanović (1888-1946), prve školovane glumice sa ovih prostora, biće održano od 17. do 23. maja u Kulturnom centru Gradiška, a na sceni Gradskog pozorišta Gradiška.
Publika će imati priliku da pogleda sedam predstava, od kojih je pet u takmičarskom programu festivala. Festival će biti otvoren koprodukcijskom predstavom Narodnog pozorišta Istočno Sarajevo i Gradskog pozorišta Gradiška „Terra incognita“, a na završnoj festivalskoj večeri, u čast nagrađenih, igraće komad „Frenki i Džoni“ u izvođenju Slobode Mićalović i Igora Đorđevića.
Takmičarski program počinje druge festivalske večeri, a selektorka Slađana Zrnić u isti je uvrstila komade „Staklena menažerija“ Narodnog pozorišta Istočno Sarajevo, „Švabica“ Narodnog pozorišta Republike Srpske, „Bračno savjetovanje“ Gradskog pozorišta „Jazavac“ Banjaluka, komediju „Ometena u razvoju“ Gradskog pozorišta „Semberija“ iz Bijeljine i „Let iznad kukavičijeg gnijezda“ Pozorišta Prijedor.
Uoči samog festivala o trećem izdanju festivala „Ljubica“ i svojim filmskim projektima, za „Nezavisne“ govorio je Zlatan Vidović, glumac i direktor Gradskog pozorišta Gradiška.
NN: Recite nam više o koprodukcijskoj predstavi „Terra incognita“ koja će otvoriti festival?
VIDOVIĆ: To je jedan sjajan tekst Nebojše Romčevića, našeg proslavljenog pisca. Do ove saradnje sa Narodnim pozorištem Istočno Sarajevo došlo je sasvim prirodnim putem i spontano, jer su oni, ajmo reći, jedno novo i mlado pozorište. Mi smo takođe još uvijek u nekakvim počecima, mada smo neko vrijeme tu. Zoran Todorović, njihov umjetnički direktor, i ja smo se našli po tom pitanju. Dogovorili smo da bi bilo lijepo da imamo tu saradnju. Naime, Zoranov tekst „Miropomazanje“ je bio pobjednik kod nas na prvom konkursu Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske za najbolji domaći dramski tekst. Ta izvedba je bila u Gradišci. Tako smo se Zoran i ja upoznali i tu se rodila i ideja o ovoj saradnji. Mislim da je ta saradnja logičan slijed događaja i što je najvažnije za mene kao direktora, našli smo odličan tekst. Jedva čekam da publika pogleda tu predstavu.
NN: Selektorka ovogodišnjeg izdanja festivala je bila glumica Slađana Zrnić. Koliko ste zadovoljni selekcijom, odnosno takmičarskim programom festivala?
VIDOVIĆ: Slađana Zrnić je sjajna glumica, prvakinja drame Narodnog pozorišta Republike Srpske, moja prijateljica i koleginica dugi niz godina i ona je napravila zaista fantastičnu selekciju. Mislim da će sve što je najbolje kod nas u pozorištu biti na festivalu „Ljubica“, tako da publiku čeka nezaboravnih pet dana takmičarskih predstava, a posljednji dan festivala tu će biti i revijalna predstava. Igor Đorđević i Sloboda Mićalović igraće u kultnom tekstu „Frenki i Džoni“ koji su na velikom platnu oživjeli Al Paćino i Mišel Fajfer.
NN: „Ljubica“ je prvi festival pozorišta u Republici Srpskoj. Od početka ste vjerovali u pozorišnu produkciju Republike Srpske. Kakva je ta produkcija na godišnjem nivou danas u odnosu na Vaše glumačke početke, da li i, ako da, koliko stvari idu naprijed?
VIDOVIĆ: Stvari se zaista pomjeraju naprijed. Imamo novoosnovano Narodno pozorište u Istočnom Sarajevu, tu su i Gradsko pozorište „Semberija“ u Bijeljini, Gradsko pozorište „Jazavac“ u Banjaluci, Pozorište Prijedor, Gradsko pozorište Gradiška, nadam se da će uskoro i Trebinje imati svoju scenu, takođe i Doboj. Pozorišna mreža Republike Srpske se širi i konačno se prepoznaje talenat, trud i entuzijazam ljudi koji dolaze sa Akademije umjetnosti u Banjaluci, a koji postaju nosioci pozorišnog i kulturnog života u Republici Srpskoj.
NN: Novina ovogodišnjeg festivala su radionice. Šta pripremate u ovom segmentu pratećeg programa i koliko je prateći program važan za svaki pozorišni festival?
VIDOVIĆ: Odlučili smo ove godine da proširimo festival i na druge sfere, tako da ćemo imati radionice. Nemanja Ćeranić, filmski reditelj, držaće radionice o filmskoj režiji u prostorima Audio-vizuelnog centra Republike Srpske. Takođe ćemo imati i glumačke radionice. Na Akademiji umjetnosti u Banjaluci, moja malenkost, Džek Dimić i Saša Torlaković, koji su i članovi ovogodišnjeg žirija na festivalu, držaćemo radionice za studente glume i sve one koji budu zainteresovani. Petar Bilbija će u Kući Milanovića držati radionicu o stvaranju filmske i pozorišne muzike, tako da smo pripremili ambijentalni pristup i zaista smo se trudili da obuhvatimo što širi opseg interesovanja. Tu će biti izložbe i svirke kao i svake godine. Mislim da „Ljubica“ ima program kojeg se ne bi postidjeli mnogo veći gradovi na svojim festivalima, ali eto, mi se trudimo da to svake godine sve više napreduje.
NN: Kolika je zainteresovanost pozorišne publike u Gradišci za treće izdanje festivala u odnosu na prvi, odnosno koliko povratne reakcije potvrđuju da ste na pravom putu?
VIDOVIĆ: Svake godine je zaista sve veća i veća zainteresovanost. Prošle godine su sale bile dupke pune. Ove godine smo već prodali oko dvjesta paketa za svaku noć i pojedinačne ulaznice se svakodnevno prodaju. Jako sam zadovoljan prodajom. Radimo mnogo na marketingu. Trudimo se da približimo pozorište ljudima. Gradiška je mali grad, ali je to grad koji je oduvijek imao ljubav prema art scenama što se tiče muzike, pozorišta i filma. Ovo je dakle jako plodno podneblje za stvaranje festivala iz oblasti kulture.
NN: Ove godine boravili ste u Argentini, gdje ste učestvovali u snimanju filma „Ruka pravde“ o Blagoju Jovoviću. Šta nam možete otkriti o ovom filmu?
VIDOVIĆ: „Ruka pravde“ je jedan od najvećih projekata koji se kod nas radi u prethodnih nekoliko godina. Riječ je naravno o Blagoju Jovoviću i čitavoj toj priči oko njegovog pokušaja atentata na Antu Pavelića. Ja igram Jakova Jovovića, kuma Blagoja Jovovića, koji je zajedno s njim bio u potrazi sa Pavelićem. Deset dana smo bili u Argentini i to je predivno jedno iskustvo. Snimali smo na autentičnim lokacijama i inače čitav film je u autentičnom maniru. Dosta se govori na španskom jeziku, što je za mene kao glumca do sada bila jedna velika nepoznanica i jedan izazov. Morao sam dosta toga da radim na španskom jeziku. Kuriozitet ovog filma jeste što sam ja i koproducent. Naime, producentska kuća „Kozara film“, čiji sam član, manjinski je koproducent ovog filma, jer je prošla na konkursu Audio-vizuelnog centra Republike Srpske za manjinsku koprodukciju, tako da će i Republika Srpska učestvovati u ovom filmu i to je za mene velika čast.
NN: Pored „Ruke pravde“, u kojim narednim filmovima i serijama će moći da Vas vidi publika, očekujete li nove premijere?
VIDOVIĆ: „Ruku pravde“ snimam do juna i onda počinjem da radim nešto novo. Odmah me čeka jedno snimanje. Još uvijek ne mogu da kažem ništa o tome. Ove godine izlazi i dosta premijera. Izlazi „Mačiji krik“, najvjerovatnije izlazi i serija „Crna svadba“, potom film „Vasilija prekrasna“, počeće da se emituje i „Volja sinovljeva“ kao serija, tako da ima dosta projekata koji bi trebalo tek da se pojave, a na kojima sam radio. Do kraja godine ću najvjerovatnije raditi na još dva ili tri projekta, tako da, eto, posla ima i nadam se da će se nastaviti u tom maniru. Jeste da nekada bude teško i naporno, ali to je posao koji sam sam birao i koji volim.
NN: Naspram snimanja filmskog i serijskog programa, te vođenja pozorišne kuće, koliko stižete da se posvetite pozorišnoj karijeri?
VIDOVIĆ: U prethodnih pet ili šest godina malo sam zapostavio pozorišnu karijeru, koju sam do tada gradio. Mnogo sam igrao u pozorištu i hvala Bogu na tome, jer je pozorište za glumca najbitniji poligon, ali u posljednje vrijeme nemam vremena da se upustim u pozorišne procese. Non-stop sam na snimanjima, a pozorište zahtijeva mnogo vremena, mnogo truda, mnogo posvećenosti i jednostavno ne sižem fizički da se uklopim u to, ali igram svoje stare predstave u Narodnom pozorištu Republike Srpske, kao i predstavu „Scene iz bračnog života“ sa Tamarom Krcunović, koja je predstava Gradskog pozorišta Gradiška. Dakle, i dalje održavam pozorišnu kondiciju i nadam se i nekom novom procesu čim okolnosti to dozvole.
