Јато сова малих ушара зимске дане проводи у градском парку у Градишци. На неколико бреза у близини Културног центра Градишка свакодневно се може видјети око њих десетак. И није то ништа необично јер од краја октобра, па све до априла, траје зимовање сова на сјеверу БиХ, од Градишке до Шамца гдје су и најбројније.
У нашој земљи живи 10 врста сова. У односу на остале врсте мала ушара или утина (Asio otus) је сова средње величине, смеђе боје са тамним пругама и карактеристичним ушкама на врху главе.
Ријеч је о законом заштићеној врсти птице која имајa значајну улогу у еколошком ланцу исхране и очувању здравља и економије људи.
Човјек мало зна о совама и често их се плаши. У неким крајевима сова се сматра вјесником смрти и вјерује се да њено оглашавање непосредно изнад куће предсказује скору смрт неког од укућанина. Сове су често из овог разлога на мети сујевjерних људи.
С друге стране у већини грчких митова сова симболизује мудрост. Сове су дуго биле и културни симболи које су старе цивилизације користиле у разне сврхе. Пронађене су слике сова на зидовима пећина у Француској, међу египатским хијероглифима, а налазе се и у умjетничким приказима мајанског народа.
Сове су најфасцинантније и наjмистериозније птице на свијету.
Перје ових птица има крајеве различите мекоће што им помаже да пригуше звук док лете. Њихова широка крила и лагана тијела такође их чине тихим летачима што хватање плијена чини још лакшим. Многе врсте сова имају асиметричне уши које им дају врхунски слух и могућност да тачно одреде гдје се плијен налази, иако га не виде. Сове имају могућност да ротирају главу чак за 270 степени.
Група сова не зове се јато, већ парламент!
Г.В.
