Васкрс је највећи хришћански празник, којим се обиљежава дан када је Исус Христ васкрсао из мртвих. Празнује се три дана и представља такозвани „покретни“ празник, што значи да се његов датум мијења сваке године, али увијек мора да буде у недјељу.Васкрс је празник који симболизује побједу живота над смрћу и који прославља Исусов повратак у живот, односно васкрсење.
У дугој хришћанској традицији прославе овог празника развили су се и очували обичаји који, према народном вјеровању, доносе срећу, здравље и благостање читавој породици.Oбичаји о Васкрсу послије божићних најзначајнији су у српском народу.
Када сване дан Васкрсења Христова, из свих православних храмова чују се звона која јављају долазак великог празника.Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу литургију. Послије службе, народ се међусобно поздравља ријечима: „Христос васкрсе!“ и „Ваистину васкрсе!“. Тај поздрав користи се све до Спасовдана.Када дођу из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади цијелу кућу и читају се молитве. Ако не умије да отпјева васкршњи тропар, домаћин наглас чита „Оченаш“.Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тада настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. Туцање јајима један је од најстаријих васкршњих обичаја. Тај се обичај још назива и „борба јајима“, јер један „борац“ изазива другог те се они „туцају јајима“ све док некоме не пукне љуска. Побједник је онај чија је љуска остала неоштећена. Оваква такмичења организују се и у портама цркви након литургије или на другим пригодним мјестима.
Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарује обојеним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.Васкрс се слави три дана. Први понедјељак послије Васкрса зове се побусани понедјељак. Тога дана, према народном вјеровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обиљежава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свијеће, уређују гробови и свештеник обавља парастосе и помене за покој душа покојника.
ГЛАС СРПСКЕ / С.М.
