О родном крају, из којег је, као једанаестогодишњак, отишао 1969. године, Мирослав Сушило, сада становник Кутине у Хрватској, своје успомене, заједно са фотографијама, објавио је у књизи “Батар и Буквик нису заборављени”. То су села којих више нема. Била су настањена већином Хрватима католицима, наводи Сушило у уводнику своје књиге.
“Поступни нестанак ових села започиње плански организованим исељавањем од стране бивше југословенске државе, смишљеним откупом земљишта. Посљедње становнике Буквик и Батар губе крајем шездесесетих и почетком седамдесетих година прошлог вијека,” наводи Сушило, веома посвећен истарживању прошлости ових села у близини Градишке.
“Вријеме пролази, људска сјећања блиједе па су записи једини поуздани траг и начин да се за историју сачувају некадашњи живот, обичаји, култура, традиција… Ова као и претходна књига “Батар и Буквик, села којих више нема”, су записане успомене,” казао је Сушило којем сваки сусрет са родним крајем представља радост. Зато је, са групом бивших комшија, сународника и пријатеља, у завичају организовао неколико радних акција. Уредили су гробље и изградили капелу, на мјесту гдје је раније постојала а порушена у рату 1992. године. Благословљена је 30. септембра прошле године поводом светковине Свете Терезије од Дјетета Исуса, којој је капела посвећена. Тим поводом у Буквику и Батру окупили су се бивши становници. За свакога од њих, то је доживљај којег памте. “Настојао сам, да читаоци, пред којима су подаци, фотографије, документи, свједочанства, породична стабла и поријекло, осјете сву љубав коју сам уткао у сваки редак ове књиге. Када сам отишао из Буквика, увијек сам био свјестан да је завичај само један,” сматра Сушило, носталгичар са лирском душом.
Досељавања у Батар и Буквик
Преузимањем БиХ од аустроугарске власти 1878. године, дошло је до великих миграција, досељавања становништва из других карјева Европе у Лијевче поље. Подручје уз ријеку Саву било је слабо насељено, са много необрађене земље и шуме. Након крчења и уређења настају села Чатрња, Буквик, Буковац, а Батар, гдје је од прије било становника, се проширује. Прве католичке породице доселиле су 1891. године из Лике, а касније Галиције, Далмације, из подножја Козаре те унутрашњости БиХ.
Милан Пилиповић
