У Грбавцима је у понедјељак 24. новембра умро дугогодишњи учитељ Драгутин Шмитран. Сахрана је у сриједу 26. новембра у 13.30 на гробљу у Грбавцима. Недавно смо писали о овом омиљеном учитељу којег памте бројне генерације његових ученика.
Када је из родне Козаре распоређен у сеоску школу у Грбавцима, учитеља Драгутина Шмитрана дочекало је 140 ученика. Било је то прије четири деценије. Сада је школа у овом поткозарском селу затворена. Многе куће у Грбавцима су празне, због чега је и учитељ Шмитран био жалостан. Омладина одлази а старији се не враћају него траже своје мјесто у другим градовима и државама, далеко од родног краја.
“То је жалосно. Ово лијепо село има све мање становника. Ту сам радио 34 године. Прије Грбаваца радио сам у Горњој Јурковици и Цимиротима. Ипак, ово село прихватио сам као да сам ту рођен. Ту су рођена моја дјеца, син и кћерка, који су такође отишли, као и многи други Грбавчани, говорио учо Шмитран, како су га мјештани ословљавали.
О селу Грбавцима причао је, као да исписује школску лекцију, писмени рад којег треба да прочитају његови ученици, комшије, омладина…
“Село је брежуљкасто, са безброј долина, потока, шумарака и воћњака, лијепих и модерних кућа. У Грбавцима су изграђени путеви, нема више блата у селу, као некада а постоје и знаменити објекти, школа, црква… Ту је и споменик погинулим борцима неколико ратова и жртвама фашизма током њемачке и усташке офанзиве на Козару у Другом свјетском рату.
У центру Грбаваца доминирао је стари храст, у црквеном дворишту, испод којег су се, од врућине или невремена, заклањали многи, али је и њега оборила олуја,” приповиједао је Учо Шмитран, као да ишчитава давнашњу школску задаћницу неког од својих најбољих ученика. А таквих је било много.
Учино сјећање на генерације ученика је свјеже а подаци прецизни, тачни. Некада су овдје, већ у јутро, чим Сунце избије иза козарских брда, у колонам притизало много школараца, од првог до шестог разреда.
“У Грбавцима је шесторазредна школа основана прије него у Турјаку који је центар овог краја и гђе постоји осмољетка. Сада, нажалост, често свједочим о сахранама, на гробљу у близини старе и нове школе, у центру села. То је једино мјесто на које се Грбавчани враћају, из свијета, из других градова… Дешава се да покојника сељани и не познају, јер је давно отишао одавде,” – приповиједао је Шмитран о љепотама и недаћама села којег је заволио у младости, многе генерације научио словима и првим животним лекцијама, указао на вриједности које треба његовати.
Био сам и учитељ и васпитач, причао нам је испред старе школе.
“Нема овдје никога, или се мени бар тако чини, да није био мој ђак. Неки, од првих генерација су већ пензионери или су сасвим близу окончања радног вијека. Сви су ми једнако драгу, као и ови млађи а, морам и то рећи, сви ме уважавају, поштују, јављају се и поздрављају. То је мој највећи капитал и доказ да нисам бадава боравио толико година у овом селу,” похвалио нам се учитељ Драгутин Шмитран, одговарајући на сасвим уобичајена питања, љубазан и стрпљив.
Са посебним мотивом причао је о сестрама Илисић и грбавачким СКОЈ-евкама, стрдалим у Другом свјетском рату. Са ученицима и пријатељима, сваке године је на њихов гроб н осио цвијеће, палио свијеће и држао час историје. О учи Шмитрану ће, од сада, причати његови ученици.
Рођен у Козари 1949. године
Учитељ Драгутин Шмитран је рођен 1949. године у селу Козара. Учитељску школу завршио је 1968. године у Бањалуци. У струци је радио 40 година. Прво радно мјесто је добио у старој школи у Грбавцима након чега одлази у Jугословенску народну армију. Након тога је радио у школи у Јурковици, па у Цимиротима да би се након 1976. године поново вратио у Грбавце. Учитеља Драгутина званог Учо памте бројне генерације ученика и радних колега. Био је сеоски учитељ и активан друштвени радник, родољуб, хуманиста, посвећен очувању културе сјећања на значајне историјске личности догађаје и посвећен очувању традиције. Био је поносан на све своје ученике и пуног срца увијек је причао о својим ђацима које је учио током 34 године рада у подручној школи „Драгомир Бабичић“ у Грбавцима.
Милан Пилиповић/С.С.Ц.
