У бурним априлским данима 1941. године, Босанска Градишка остала је без свог архитектонског бисера. Мост на Сави, који је с правом сматран једним од најљепших прелаза преко ове ријеке, ушао је у историју не само по својој љепоти, већ и по кратком вијеку употребе од свега 132 дана.
Судбина моста запечаћена је 11. априла 1941. године тачно око поднева. У покушају да успори напредовање непријатељских снага, војска Краљевине Југославије извршила је минирање конструкције. Међутим, овај стратешки потез остао је упамћен по стравичној несрећи.
Приликом активирања експлозива, страдао је официр краљевске војске који се у том тренутку враћао са извиђачког задатка са славонске стране.
Мост на Сави је срушен на датум када је почела његова изградња, наиме изградња моста је почела 11. априла 1938. године, без нарочите свечаности и помпе, а отворен је 1. децембра 1940. године. Техничке карактеристике моста су, за то вријеме, биле импозантне. Са дужином од 240 метара је доминирао цијелим крајем и плијенио поглед сваког ко би долазио у Градишку. Коловоз на мосту је био широк 6 метара, са двије пјешачке стазе од по 1,5 м.
а укупна тежина моста је износила 830 тона.
Рушење главног моста 11. априла 1941. године само је накратко зауставило ратну машинерију. Већ 13. априла, њемачке трупе избиле су на обалу Саве у Старој Градишки. Свега два дана касније, 15. априла, дијелови 183. њемачке пјешадијске дивизије показали су војну ефикасност монтиравши сопствени понтонски мост за само два сата.
Тим привременим прелазом њемачке снаге су ушле у Босанску Градишку и наставиле свој напад према Бањалуци.
