Трагом ликова Петра Кочића: Портрет Давида Штрпца чува се у музеју манастира Гомионица
Јунака сатиричне једночинке „Јазавац пред судом“ Давида Штрпца, књижевник Петар Кочић описао је у неколико приповједака („Туба“, „Мејдан Симеуна Ђака“, „Тавновање“, „Суданија“ и истоименој причи која је претходила наведеној једночинки), а Давида Штрпца из Мелине описао је публициста Милан Карановић.Долазећи у то село 1920. и 1926. сазнао је да је Давид Штрбац доиста постојао. Карановић пише да су му показали кућу у којој је живио са братом, а 1926. ту је била братова жена са дјецом те да је фотографисао кућу. Пред смрт се Давид подијелио са братом и „саградио посебну колибу у којој је умро“, а која је „опустила“ његовом смрћу, јер му се једина кћерка удала и отишла. Карановић каже да је 1920. видио откривен „сјек“ те Давидове куће, а већ 1926. године га није било – „продан је и некамо одвезен“. Тада су му показали и Давидов гроб на гробљу и ону долину гдје је у својој крчевини ухватио јазавца. Давид се пред људима хвалио „како му је један велики господин отворио врата, тј. судац када га је најурио из суднице“. За ту хвалу сазнао је и Кочић и о томе га подробно испитао.О Давиду Штрпцу и приказима многих књижевника, писао је професор Ђорђе Микић. Он каже да је Кочић Давида Штрпца први пут видио уочи преласка на студије у Беч, док је сједио на клупи код неког кафеџије, пушио туђе цигарете и причао о јазавцу којег је ухватио у својим кукурузима, стрпао у џак и однио у Бањалуку да му у суду царски параграфи суде. Петар је саслушао причу, записао Давидово име и презиме и село Мелину.
Према Кочићу и Карановићу, Давид Штрбац је био хроми шерет. Карановић каже да су Штрпци старином од Уначке Жупе са тромеђе Далмације, Лике и Босанске Крајине из близине Принципова родног краја. Долазио је у манастир и академски сликар Тодор Швракић, који је сликао Давида по жељи Петровој. Мало коме је познато како је изгледао Давид Штрбац. Његов портрет, настао према опису и сјећању Петра Кочића те Давидових сродника и комшија, чува се у музеју манстира Гомионица код Бронзаног Мајдана, гдје се описменио Петар Кочић а ту, замонашио његов отац Јован, монашки Герасим.
Милан Пилиповић
