Први градишки љекар, помиње се 1875. године. Помиње га француски путописац Шарл Иријарт који је путовао по БиХ, а посјетио је и Бербир. Он у свом дјелу „Босна и Херцеговина – путопис у времену Устанка 1875.-1876. године, између осталог пише: „Улазимо у предграђе одвојено од града, гдје је смјештена болница којом руководи пријатељ мог сапутника… улазимо у окречену квадратну зграду. У првој просторији нас је дочекао мали, стари доктор са наочарама, у европском одијелу, који течно говори турски. Када се окренуо мени, обрати ми се на француском. Овај доктор, који је по народности Мађар, дуго година је у турској служби и долази из унутрашњости Мале Азије. Живио је у Сивосу, па је позван да руководи болницом у Бербиру.
Зграда о којој је ријеч, према писању професора Цвјетка Буловића, налази се на узвишеном земљишту, на ушћу ријеке Врбашке, која се тада, ту улијевала у Саву. Ту се и сада налази објекат звани Сушара. По казивању времешног Градишчанина Мухарема Ћеримовића, чије казивање је записао Буловић, старији мјештани, као и дјеца, зграду су звали шпитал (болница) а коју путописац Илијарт помиње као лијепо уређен унутрашњи простор, са ниским прозорима, до паркета.
Ове чињенице сигурно указују на почетке организованог здравства на подручју Градишке.
Пожар и пироман
Један догађај из 1872. године, указује да Градишка до тада, није имала љекара. Наиме, те године један пироман запалио је кућу свом комшији. То је примијетио други комшија који је одмах притекао у помоћ на гашењу пожара. Како је била ноћ, пламен запаљене куће освјетљавао је шири простор.
Помагач у гашењу пожара примијетио је и препознао паликућу, а овај је, знајући да је препознат, потегао пиштољ и ранио га. У близини догађаја случајно се нашао мутесариф (начелник Бањалучког округа) који је обећао да ће послати доктора из Бањалуке да пружи помоћ рањенику.
Ове чињенице указују да до 1872. године, на овом подручју није било школованог љекара.
Долазак Аустро-Угарске
Годину дана послије доласка Аустро-угарске у БиХ, извршен је попис становништва, у коме је наведено да је у градишком котару тада радио љекар. Тек на почетку XX вијека у Градишци је почео радити први љекар Градишчанин, др Јован Малић.
Крајем XИX и почетком XX вијека, на студије медицине, углавном у Беч и Праг, отишли су први студент из Босанске Градишке. Осим већ поменутог др Малића, тим путем кренула је и Стака Чубриловић, прва жена љекар у Босни и Херцеговини, која по завршетку студија, накратко одлази у Крагујевац, а затим у Сарајево и тамо дуго ради као љекар. Поред наведених, нешто касније медицину је завршио и др Бранко Чубриловић, који је као љекар радио на кратко у Бањалуци, а затим се професионално почео бавити политиком.
Др Јован Малић одликован Орденом југословенске круне
Др Јован Малић рођен је 1869. у Босанској Градишци. Медицинске студије завршио је 26. октобра 1903. у Грацу. Био је љекар опште праксе.
Још као студент био је национално-политички активан. Припадао је групи интелектуалаца из Босне и Херцеговине која је упутила тајни проглас вођама опозиције у борби Срба за црквено-школску самоуправу и на више других адреса Босне и Херцеговине, а који су у прогласу позивали да се припремљена Уредба одбије. За вријеме Аустроугарске и Краљевине Југославије радио је као градски љекар (општински надљекар) у Босанској Градишци.
Обављао је многе одговорне јавне функције. Био је ревизор друштва „Просвјета“(1905. –1906,), члан дирекције Српске дионичке штампарије у Сарајеву (око 1912), потпредсједник Надзорног
одбора Српског кредитног завода д. д. у Босанској Градишци, члан Банског санитетског савјета у Бањалуци и један од оснивача Љекарске коморе Врбаске бановине. На оснивачкој скупштини Коморе 15. децембра 1929. изабран је у Дисциплински сенат при Министарству социјалне политике и народног здравља Краљевине Југославије.
Као члан Народне радикалне странке био је посланички кандидат на изборима 1920. године. Послије 1931. био је члан Југословенске националне странке, а затим Југословенске радикалне заједнице. Одликован је 6. септембра 1930. Орденом Југословенске круне ИВ реда.
Милан Пилиповић
