Трагедија зближила Милорада Тркуљу и Младена Недића: Сусрет чекали три деценије (ФОТО)
Сусрет Милорада Тркуље из Мелбурна и Младена Недића из Лукавца, до којег је дошло у Лакташима, био је веома дирљив. На то су њих двојица чекали дуже од тридесет година.
Милорад, поријеклом из Кукуља у Лијевче пољу, сазнао је 1994. године, да је Недић, у то вријеме 36-годишњак, тешко рањен на Озрену. Он је био борац Војске Републике Српске.
„Гледао сам емисију на телевизији. То је била репортажа из болнице. Посебно ме потресла судбина тешко рањеног, младог војника. Он је о томе говорио веома опширно а свака његова ријеч имала је снагу, тежину, поруку… Није губио наду, нити клонуо духом, што је на мене оставило снажан утисак“, испричао нам је Тркуља.
Он је, заједно са сународником Милом Бањанином из Сиднеја, покренуо хуманитарну акцију за Младена Недића али и за његове саборце.
„Осјећали смо потребу да, колико год је могуће, помогнемо, да искажемо солидарност, да начинимо корак који ће их охрабрити. Зато смо успоставили контакт са Младеном Недићем, и потрудили се да му олакшамо живот“, присјећа се Тркуља тешких ратних година.
Вријеме је пролазило, они су се повремено чули, разговарали. Стизала је и помоћ из Аустарлије на Недићеву адресу. Свих тих година, Тркуља је желио да упозна Недића али је вријеме пролазило, а сусрет одлаган. Послије лијечења, сталне борбе за живот и за здравље, Младен Недић је доспио у старачки дом у Приједору.
„Немам никога да може бринути о мени. Зато сам се опредијелио за дом. Ту ми је добро. Када сам, овог љета, сазнао да Милорад жели да се упознамо, био сам узбуђен и срећан. Годинама ми помаже, интересује се за мене, моје здравље, али, до сада, нисмо имали прилику да се сретнемо“, каже Недић.
Милорад Тркуља је за њега обезбиједио превоз и пожелио да га на један дан, угости у хотелу у Лакташима.
„Мени Милорад помаже дуго, и много. На томе, веома сам захвалан. Често сам размишљао о њему, желио да га видим, упознам, да му стиснем руку и захвалим на свему што је учинио за мене. Та жеља, напокон ми се испунила, сан мој се остварио. Након тога, постао сам богатији за искрено пријатељство са добром и хуманом особом. Милорада, због свега што је учинио за мене, сматрам братом“, емотивно нам је испричао Младен Недић.
То је овом бившем ратнику са Озрена, сада у инвалидским колицима, дало снагу, енергију, вјеру у људе. Овај гест Милорада Тркуље, као и хуманитарне акције, охрабриле су Младена да лакше носи терет ратних рана.
Извор:Независне / Милан Пилиповић
