Романовци су и ове године традиционалном културном манифестацијом „Идеш ли, роде?“ одали поштовање народном трибуну Петру Кочићу, поводом дана његовог вјенчања са Милком Вукомановић 18. септембра 1904. године у старој цркви брвнари Светог Николаја. Након свете литургије уприличен је културно-умјетнички програм и додијељене награде ауторима најбољих литерарних радова инспирисаних животом и дјелом Петра Кочића.
Прво мјесто припало је Емилији Јањић из основне школе „Петар Кочић“ из Приједора за рад „Кочићев дух“.
Матеа Митровић, ученица основне школе „Петар Кочић“ освојила је другу награду на конкурсу.
„Мој рад је посвећен јесени у Романовцима. Годинама се овдје организује манифестација посвећена Кочићу. Моја школа носи име Петра Кочића и покушала сам то спојити. Петар Кочић је оставио велики утицај на нашу културу и традицију. Нисам очекивала награду и срећна сам због признања“, рекла је Митровић.
Александра Ивановић из основне школе „Младен Стојановић“ Горњи Подградци је први пут учествовала на конкурсу и освојила треће мјесто.
„Од шестог разреда сам почела слати радове на конкурсе. Много сам срећна и драго ми је што сам освојила награду“, рекла је Ивановић.
Предсједник стручног жирија, магистар Дарио Гвозден подсјетио је да је на конкурс пристигло 16 радова.
„Иако је тема била слободна Кочићев дух нас увијек обрадује. Велики Кочић је при свом стварању увијек водио рачуна о три ствари: језик, људи и земља. То тројство, које он стално кроз своја дјела пропагира, је нешто што се могло препознати у радовима ученика“, рекао је Гвозден и подсјетио да су ове године осим ученика основних школа из Градишке на конкурсу учествовали и ученици основних школа које носе име Петра Кочића из Приједора и Шипрага.
Писац и кантаутор Жељко Галоња рекао је да радо долази у Романовце јер је Петар Кочић највећи српски писац, а манифестација у Романовцима има велики културни значај за Градишку, Републику Српску и Удружење књижевника.
„Наша национална свијест иде токовима и путоказима Петра Кочића. Он нас опомиње да будемо бољи, у свим сегментима, посебно у књижевности. Он је утабао пут прозним писцима и ствараоцима“, навео је Галоња.
Директор основне школе „Петар Кочић“ Радивоје Поповић нагласио је да манифестацију организују Град Градишка, Мјесна заједница Романовци, Романовачко-машићка српска православна црквена општина и основна школа „Петар Кочић“ Нова Топола.
„До 2005. године у Романовцима је на књижевној манифестацији додјељивана награда „Кочићево перо“. Од 2005. године манифестација носи нови назив „Идеш ли, роде?“ и додјељујемо „Кочићеве тканице“ за најбоље литерарне радове. Ова манифестација има огроман значај, не само за Градишку већ и Републику Српску јер доприноси очувању српског националног идентитета на овим просторима“, рекао је Поповић.
Начелник Одјељења за привреду и друштвене дјелатности у Градској управи Градишка Славко Мекињић нагласио је да манифестација у Романовцима која је дио програма „Градишке јесени“ његује традицију и чува успомену на великана српске књижевности Петра Кочића.
„Петар Кочић је свој живот крунисао браком управо у Романовцима у Градишци. Требамо сачувати успомене на значајне и знамените личности наше књижевности, културе и традиције“, рекао је Мекињић и упутио честике награђеним ученицима и организаторима на садржајној манифестацији.
Протонамјесник Петар Јовановић, парох машићки рекао је да се велики број мјештана, учесника манифестације и посјетилаца окупио поред древног храма, који сија пуним сјајем у новом руху, и који чува успомену на посебан догађај у животу великог писца.
„Чувамо успомену на тај догађај, на вјенчање Петра Кочића са Милком Вукомановић и желимо то да пренесемо будућим генерацијама. Ова црква је жива црква, обављају се вјенчања, крштења, службе. Недавно је завршена и реконструкција крова“, навео је Јовановић.
Манифестацију су народном игром и пјесмом обогатили чланови културно- умјетничких друштава: „Петар Кочић“ Нова Топола и Славко Мандић Лакташи – секција Бакинци и ученици ОМШ „Бранко Смиљанић“ Градишка.
