Сусрет Шљивара и ове године, у аугусту, одржан је у Доњим Подградцима. Они су допутовали из више крајева у Републици Српској и Србији. Тиме су одржали вишегодишњу традицију окупљања ове породичне лозе.
Радислав Шљивар из Доњих Подградаца каже да су ови сусрети важни, старији да не забораве заједничке коријене а млади да сазнају своје поријекло.
„Сваки пут, када се сретнемо, када се овако окупимо, осјећам се срећно, задовољно. Ове године, због велике врућине, многи нису били у могићности да дођу али, колико год нас има, наш сусрет је драгоцјен,“ казао је Шљивар. Он подсјећа да се породично стабло, највјероватније „засађено“ прије неколико вијекова у Босанском Петровцу, веома разгранало.
„Шљивари су најбројнији у Бањалуци, јер су многи, из матичних средина овдје дошли због посла или су избјегли у ратовима. Има нас и у Србији, Хрватској, Словенији… На подручју Градишке, Шљивари су најбројнији у Доњим Подградцима, гдје су доселили из Јабланице, потом Јазовцу, Машићима и Градишци,“ појаснио је Радислав Шљивар, поштар у пензији.
Милан Пилиповић
