У Мермерном кањону, на залеђеном Павиљонском језеру, чија дубина сеже до 238 метара, удаљеном 600 километара од Ванкувера, Станко Врховац (Мичел Вилсон Мур)учитељ из Доње Јурковице код Градишке који је у ову земљу доселио 1994. године, пеца пастрмку. Буши лед и сатима, у невероватном зимском амбијенту, где се темепература спушта и до минус тридесет степени Целзијуса, са великом страшћу чека да се на удицу закачи риба. Тако сатима, и данима.
„Лед дебљине 30 центимета, је безбедан. Током дана, температура знатно порасте. Тада лед пуца, чују се потмуле детонације, а ноћу пукотине замрзну и површина постаје безбедна.“
Тако Станко објашњава амбијент у којем проводи веће део зиме.За пецање на залеђеном језеру, подсећа страствени љубитељ природе и екстремних услова, осим штапова, удица и другог прибора, неопходни су санке за лед, ланци и шиљци на обући, машина за бушење рупа у леду, специјална одећа, кашика за разбијање леда на бушотини…
„ На дну језера су црвени и бели кораљи. Вода је провидна и, на сунчаном дану, кроз рупу се они могу видети,“ прича Врховац који на пецање, на залеђена језера најчешће иде са пријатељима, имењацима, Милом Јурићем из Карловца и Милом Јурићем из Осијека. Језера и реке, међу којима Топсон и Колумбија, 350 километара од Ванкувера, где такође иде на пецање, пуне су рибе. Сезона је од 1. јуна до 1. маја.
„Дозвољено је пет пастрмки, по особи, дневно. Риба краћа од 18 центиметара а дужа од 53 центиметра мора се вратити у језеро или реку. Такође се мора вратити свака риба која није удицом закачена за уста. За непоштовање ових прописа, казне су ригорозне а ренџери све надгледају.“
За пензионере, старије од 65 година, годишња дозвола, за све реке и језера је пет канадских долара. За децу, до 14 година, дозвола је бесплатна.
У родном крају, у Поткозарју, на речици Јурковици, Станко, никада није пецао рибу. Није се активно бавио ни ловом, мада је неколико година пре одласка у Канаду, на наговор пријатеља Бране Трнинића из Рогоља, положио ловачки испит.
Пецање лососа
Станко са пријатељима пеца лососе на реци Фрасер, која се у Ванкуверу, где живи са породицом, улева у Тихи океан. Лососи се мресте у малим планинским рекама, потом се брзацима спуштају ниже, све до ове велике реке. Па у океан. Ту, у сланој води живе три године, где порасту до осам килограма тежине. Пре повратка из океана у реку Фрасер, престану да се хране, како би стекли бољу кондицију. После мрешћења у малим притокама реке Фрасер, угину и тиме затворе животни циклус. О томе Врховац прича:
„Лососи у другој половини септембра, у јатима преплаве реку Фрасер, одакле улазе у планинске притоке. Тада су у просеку тешки три до пет килограма. Пецамо их на том путу, помоћу мамаца од жуте или црвене вуне. Они у томе виде препреку коју покушавају макнути са пута.“
Дозвољено је пецање два лососа дневно. Дозвола кошта осам долара по сезони. Осим у реци Фрасер, ову врсту рибе Станко такође пеца у рекама Сквамису и Ведер.
„Лососа може свако да упеца, али га је тешко извући на обалу. Снажно се бори, а само искусни риболовци могу победити. Та борба понекад траје и пола сата.“
Лососа на брзацима канадских река у Британској Колумбији лове и медведи, истовремено, када и риболовци. Станко то потврђује и објашњава.
„Зато носимо кратку пушку или спреј, који садржи високу концентрацију бибера и других састојака, изазивајући гушење. Ако нападну, да се можемо одбранити, мада ни то није гаранција,“ прича наш саговорник који, због риболова пастрмке и лососа те лова на дивљач, прелази хиљаде километара.
Лов на јелене
У Јукону и Пристонским планинама, ретко насељеном подручју на северозападу Канаде, удаљеном 2500 километара од Ванкувера, у огромној дивљини запањујуће лепоте планинских пејзажа, Станко лови јелене. Сусреће се и са медведима. Зато ноћу, у планини ложи ватру, и тако одвраћа ову опасну дивљач.
„То су велики, стрми планински венци на граници провинција Британска Колумбија и Алберте. Јелени се овде од 1. септембра лове луком и стрелом а од 10. септембра пушком. Допуштен је лов јелена старијег од шест година. Није дозвољено пуцање из возила. Пушка у возилу мора бити демонтирана, са максимално три метка у оквиру. Уколико то није испоштовано, ренџер је овлаштен да у лову одузме пушку и пресече на пола.“
Лов на јелене није дозвољен без снајпера а од ловца захтева велику концентрацију и прецизност. У региону Јукон, на венцу планина, на неколико хиљада метара надморске висине, Станко са Бранком Цесаром са Пала и Радом Босиљчићем са Илиџе, који увек воду носи у чутурици из ЈНА, иде у лов.
„То је опасна авантуара. Планина је од четири до пет хиљада метара надморске висине је сурова. Дванаест дана без купања, бријања, изувања… Ноћу је опасно излазити из шатора. На сваком месту, вреба медвед.“
Јелени бораве ноћу на врховима, на голети, без растиња али је тада лов забрањен. Преко дана силазе ниже, у шуме. Тамо се вешто скривају. У лову је неопходна максимална концентрација и добро маскирање, без померања.
„Животиња увек реагује. Птица слети и стоји на пушчаној цеви, као на грани. Толико успевам да се умирим и камуфлирам. Неки ће помислити, на моју причу, да је ловачка шала али није, него истина.“ Станко препричава још једно, невероватно искуство из лова на јелене.
„У ловним продавницама купујемо крављу мокраћу којом се полиевамо и пршећмо , шприцамо одећу, да бисмо неутарлисали мирис тела човека којег јелен осети на 500 метара.“
Одстрељена дивљач, која се не сме ловити због трофеја него хране, припада ловцу, уз услов да понесу главу са роговима, реп и полни орган, као доказ врсте, старости и пола. То ренџери и полиција проверавају. Тикет за одстрељеног јелена, који су у просеку тешки 150 килограмна, је 26 долара.
Опасни медведи
Популација медведа у Британској Колумбији је невероватно велика. Ове опасне животиње долазе у насеља, у градове. Медведи су снажни, тежине преко 300 килограма а када се усправе, високи су два и по метра. О медведима у Канади Станко Врховац, прича:
„Једним ударцем може убити вола. Притаји се и чека грешку ловца. Тек када се пориближи, муњевито потрчи и ту су шансе човека за преживљавање веома мале, готово никакве. Напада и када је тешко рањен.“
Дозвола за одстрел медведа у Британској Колумбији је 24 долара. Међутим, ловци се ретко на то одлучују. Шта су разлози, питамо нашег саговорника.
„Опасно је ловити медведа, јер, када је рањен, тада је најопаснији. У случају одстрела, законом је пропсиано да се мора распорити у шуми, и ту оставити изнутрице, за исхрану друге дивљачи. Ловац потом медведа мора понети кући. То је велики напор и скупо је. Сврха готово никаква. Неки Индијанци једу медведе, претходно суше, али ретко и то. Зато га ловци избегавају.“
Ловачки испит
Ловачки испит у Канади је много тежи него у БиХ или Србији, мада у овој земљи не постоје ловачка друштва. „За испит се мора проучити велика књига, са много детаља, на којим комисија инсистира. И ако сам научио енглески језик, радио у канадској школи, рођен и одрастао међу птицама, на првом испиту пао сам из лекције о птицама.“
Заштита природе
Обележено дрво у шуми, уколико се на њему гнезди птица, не сме се посећи. „Природа се чува на много начина. Све је законом регулисано а казне ригорозне.“
Забрањено је пушење на рекама, језерима, у природи.
„Полиција и ренџери све прате, а закон је исти за све, нема повлаштених.
Свако полицијско возило има специјалне бранике. Ко се не заустави, на упозорење, они га ударе својим аутомобилом,“ објашњава Станко Врховац. Поред река и језера, у природи, су мале библиотеке. Одатле се може посудити али и донирати књига. За читање у природи.
Милан Пилиповић / Политика
