Устанак под Карађорђем, који је био и више од тога, који је био револуција, ослободио је српски народ од турског и феудалног ропства, донео му слободу, вратио понос слободног народа и ударио темеље српске државности.
Ко је био Карађорђе?
Родоначелник династије Карађорђевић, Ђорђе Петровић Карађорђе рођен је 15. новембра 1752. у селу Вишевцу, у лепеничком срезу. Ђорђе Петровић оженио се 1786. године Јеленом Јовановић из Маслошева. Из тог брака родило се седморо дјеце – кћерке Сава, Сара, Полексија и Стаменка, и синови Сима (умро по рођењу), Алекса (умро у 29. години у Кишињеву, Русија) и Александар.
Са петнаестогодишњом Јеленом се вјенчао у Цркви Светог Преображења Христовог у селу Горович код Тополе, и то није једини пут када је Карађорђе био у овој цркви. Идући у рат на Османско царство, у овом храму се српска војска причестила баш као и прије њега војска Стефан Лазаревића када је кренуо у Никопољски рат. На улазним вратима Цркве Светог Преображења Христовог урезан је војник са перчином и кубуром у руци у јуришном положају која осликава тадашње тешко вријеме и тежње српског народа за слободу од тадашње турске војске.
Након Првог српског устанка Карађорђе постаје средишња личност и покретачка снага свенародног покрета за национално ослобођење. Он је врховни предводитељ, Господар и Вожд српски, државотворац, војсковођа и дипломата, омиљен код народа. Након бројних успјеха, али и падова, тајни Карађорђев долазак у Србију 1817. године ради договора са Милошем Обреновићем учинио је Јелену удовицом. По Милошевој наредби Вожд је убијен у ноћи између 25. и 26. јула 1817. године у селу Радовању код Велике Плане. Његова препарирана глава послата је султану у Истанбул.
У Машићима одали почаст Карађорђу
У Гају, у Машићима код Градишке налази се биста којом је машићки неимар Стево Стојнић желио одати почаст Карађорђу Петровићу.
Постављањем бисте, рад сликара Младена Стајчића из Градишке, остварена је Стевина жеља јер је Карађорђева улога током чувене Машићке буне 1806. године, у налету одлучне борбе за ослобођење, била веома важна.
Након подизања Првог српског устанка у Смедеревском санџаку, вођа устанка Ђорђе Петровић Карађорђе је преко својих људи у Славонији намјеравао да подигне буну у Босанској Крајини, да би преко ње ступио у контакт са француским генералом Мармоном, који је у то вријеме заузео Војну крајину. Карађорђеви људи нису успјели да спроведу овај план у дјело, а поред тога народ Босанске Крајине је био веома сиромашан и живио је у великој материјалној оскудици, без било каквих оружаних средстава којима би могао да ратује и пружи било какав отпор Турцима. Упркос таквом стању, током 1806. године ипак је подигнута буна у селу Машићи, које је уједно било и једино село под Козаром које се дигло на устанак против Турака.
Машићка буна представља први устанак српског становништва против Османског царства на простору Босанске Крајине.
