На појединим стаблима, најчешће на коштичавим воћним врстама (шљива, кајсија, вишња, бресква), али и на дуду, ораху, брези, виновој лози, јавору, појављује се смола.
То је јасан знак, кажу стручњаци, да је дошло до нарушавања равнотеже унутар стабле које је изложену неком виду стреса. Временом ова стабла губе на виталности. До појаве смоле долази послије неповољне зиме или као посљедица неке болести нпр. монилије, коврџавости, шупљикавости листа.
Најчешће се јавља на стаблима која су посађена на парцелама са врло киселим и влажним тлом или након претјеране гнојидбе током периода повећане влаге. Ова појава на први поглед дјелује безопасно, али временом доводи до смањене родности и до пропадања стабла.
Смола која капље из стабле или са грана, је љепљива, гумаста, жуте или смеђе боје. Главни узрочник смоле су ниске температуре, посебно дјеловање мраза, измрзавање, ожеготине од Сунца, оштећења настала дјеловањем штетника и узрочника биљних болести, механичка оштећења, најчешће од леда, интензивног орезивања, неповољног земљишта, обилног и неправилног гнојења.
Правовременим кречењем стабла, у јесен, препоручују стручњаци, могуће је спријечити пуцање коре стабла и неправилног загријавања стабла у прољеће, чиме се умањује могућност смоле. Понекад код воћних стабала долази до поновљене вегетације, када су јесени топле и са довољно влаге. Ова појава исцрпљује стабла која улазе у зиму са неодрвењелим гранчицама. Оваква стабла су осјетљивија на ниске температуре и склона измрзавању. Преоптерећеност родом је још један од узрока појаве смоле. Због тога је обавезно прорјеђивање плодова. Ова мјера се показала од изузетне важности код брескве.
М.П.
