Сеоски мотиви Бранка Јунгића: Коњи дојурили са сликарског платна (ФОТО)
Сликар Бранко Јунгић из Бањалуке, опустјело сеоско имање у Романовцима, лијевчанском селу на граници Градишке и Лакташа, претворио је парк за коње. Заједно са Стеваном Мијићем, формирао је коњички клуб, организовао школу јахања, осмислио оазу за животиње, мјесто за одмор… Недавно је овдје одржано такмичење у паракоњаништву, за дјецу са сметњама у развоју. Било је много учесника а још више публике, посјетилаца.
„На идеју сам, како то углавном бива, дошао сасвим случајно. Стеван Мијић, мој пријатељ и колега, изложио ми је свој план о формирању коњичког парка. Питао ме, да ли имам информацију о празном сеоском имању, које жели откупити или изнајмити. Имао сам конкретан и јасан одговор. Имам ја. И тако смо почели,“ испричао нам је Јунгић објашњавајући како су он и Стеван, прије три године, почели да машту претварају у стварност.
„Сматрао сам то добром идејом, са много потенцијала. Био сам свјестан, можда мање него сада, да су потребни велика енергија и много рада,“ препричава Бранко Јунгић околности које су утицале да сликарску машту, допуни мотивима села. На имању, које је, након смрти његовог дједа и баке, више година било пусто, и празно, без људских гласова, сада врви од живота. Ту су коњи, козе, кокошке… И много дјеце, полазника школе јахања.
„Овдје се увијек нешто дешава, посебно викендом и празницима. Изградили смо комплетну инфраструктуру за коње, два полигона са расвјетом, реновирали шталу, уредили стазе за јахање, травњаке за коње, засадили много зеленила…“ прича Јунгић показујући седам коња расе холштајн, липицанер, енглески пунокрвни… На имању је и 30 коза. Вриједност овдје урађених послова достигла је 200 000 КМ. За Бранка и Стево, то је велики новац.
„Купили смо коње, грађевински материјал и још понешто али смо највише урадили самостално, уз помоћ пријатеља. Зидали смо, бетонирали, градили објекте, сјекли и садили дрвеће… Желимо организовати производњу здраве хране, хумуса, ђубрива за прихрану поврћа,“ објашњава Јунгић свакодневне активности на имању у Романовцима.
Он каже да је ова иницијатива препозната у локалној заједници, у Градишци и Лакташима, али и од републичких институција.
„Без њихове помоћи, тешко бисмо могли напријед. Имамо много идеја. Охрабрени смо и одлучни да наставимо. Најважније смо пребродиоли а то је почетак, који је и овдје био најтежи. Сада више нема повратка, само напријед,“ сматра Бранко Јунгић, сликар са душом села којем се вратио и гдје дише пуним плућима, слика и узгаја коње.
