ГРАДИШКА – У дворишту Шумског газдинства Градишка, висином и обимом стабла, доминира секвоја, једино дрво ове врсте у граду на Сави, а међу малобројним у Републици Српској. Посађено је 1960. године и већ је достигло висину од петнаестак метара, каже Раде Габрић, бивши директор овог шумског газдинства.
Шта требате знати:
- Засађена 1960. године у дворишту Шумског газдинства
- Висина око 15 метара
- Природно станиште јој је Калифорнија
- Изузетно отпорна на климатске промјене
- Може достићи висину до 100 метара
„Када сам 1970. године дошао у Градишку, ово стабло је тада било високо три до четири метра, засађено исте године када је основано Шумско газдинство Градишка. Не знам поуздано ко га је засадио, али претпостављам да је то учинио инжењер шумарства Владимир Завадовски“, наводи Габрић.
Секвоја у центру Градишке, чије је природно станиште Калифорнија, веома добро напредује.
Дебљина и висина овог стабла је импресивна. Габрић сматра да му клима и земљиште погодују.
„За 65 година, ова секвоја је веома много напредовала. Стабло је здраво и треба га научно обрадити, обиљежити и чувати. У току је доградња управне зграде. Вјерујем да ће и секвоја добити боље услове. Она се већ сада може сврстати у најзначајнија и највећа стабла у БиХ“, сматра Габрић.
Секвоја може достићи висину од стотину метара, због чега се често може чути да врхови овог стабла посежу за звијездама.
Невјероватно је издржљива, отпорна на климатске промјене, велику хладноћу или врућину, на снажне вјетрове и поплаве.
Преживљава ширећи коријење више од 15 метара од дебла, које може достићи пречник од два до шест метара.
Либански кедар у Титовом парку
Међу знаменитим стаблима у Градишци је либански кедар, засађен 1980. године у дворишту Основне школе „Данило Борковић“ у насељу Сењак. То је црногорично стабло из породице боровки.
Може нарасти до 40 метара и имати пречник три метра. Крошња је густа, нагнута према врху, у почетку пирамидална, касније раширена. Кора је тамносива и избраздана.
Либански кедар налази се у парку, међу бројним и знаменитим врстама дрвећа. Раде Габрић се сјећа да је истовремено у школском дворишту посађено укупно 88 стабала, симболично за Тита, бившег предсједника СФРЈ који је умро 1980. године.
„Шумско газдинство донирало је саднице ријетких и племенитих стабала овој школи. Осим либанског кедара, засађене су брезе, липе, смрче, тисе, јасенови, платани и још неке врсте парковског дрвећа. У то вријеме директор школе био је Недељко Бараћ, који се веома много трудио да, заједно са инжењерима шумарства, његује и подиже Титову ботаничку башту која сада дјелује импресивно“, казао нам је Габрић.
Кедар либански распрострањен је на планинском подручју источног Медитерана, у Либану и Малој Азији, гдје расте на преко хиљаду метара надморске висине.
Прве саднице у Европи посађене су у 16. вијеку. Одговара му сунчан или полусјеновит положај. Сади се као украсно стабло у парковима и перивојима. Спорог је раста, отпоран на ниске температуре до -30 степени Целзијуса.
У школском парку, међу највећим стаблима су платани, чија дебљина и висина буди знатижељу малишана, ученика и других становника Градишке.
Платани су листопадно дрво које нарасте до 40 метара, а потиче из источног средоземља, те Азије и Индије.
Највећа стабла
У Каталогу највећих стабала Републике Српске, који су израдили стручњаци Јавног предузећа „Шуме Српске “ су храст у Доњој Јурковици, сврстан на друго мјесто, послије храста шампиона у селу Марићка, код Приједора, и ораха у Новој Тополи, шампиона међу стаблима исте врсте. Висок је 34 метра, пречника 175 центиметара и ширине крошње 38 са 22 метра.
Извор:Независне / Милан Пилиповић
