Приједор – Усташки злочин у козарском селу Велико Паланчиште, 22. и 23. октобра 1942. године, када је ликвидирано више од 400 мештана овог и суседних места, описан је у многим извештајима, књигама, историјским документима и сведочењима малог броја преживелих. О томе, Удружење „Јадовно 1941.“ пише:
“Када су усташе завршиле покољ мушкараца, почели су са одвођењем група жене и деце углавном на исту локацију, али и у засеоке зване Језерине и остале делове ближе околине. Начин клања и убијања био је сличан са тим што су млађе жене и девојке биле прво силоване а затим су убијена деца стављана на масакриране дојке мајки, а код девојака, након дивљачког иживљавања сечене су дојке и остали делови тела.”
О начину иживљавања, клања и убијања деце и мајки заједно, немогуће је описати. Један мали број жена, иако са десетине убода су преживеле и често причале о овим страхотама. Међу њима је Дара Бановић са 29 убода и исто толико ожиљака, која је годинама после рата, сведочила о октобру, црвеном од крви њених комшија, родбине, укућана, а међу њима и двогодишњег сина Бошка и четворогидишње кћерке Радославку. Стојан Бановић из суседног Малог Панчишта, казао је, приликом недавног обележавања овог догађаја, да су сви његови укућани, осим деде, убијени исте ноћи а кућа запаљена. Младен Вучковац је, у шестом месецу остао без мајке која је, рањена побегла у шуму али је убрзо од последица преминула.
Вељко Родић, председник СУБНОР-а Приједор, говорећи о усташком злочину у Великом Паланчишту, каже да је 26 целих породица убијено а у 23 куће, преживело је по једно. Историчари су записали да је у Великом Паланчишту, на зверски начин уморено 259 деце.
У Црквеној општини Паланчиште те истраживањем Завичајног музеја Приједор, непобитно се дошло до сазнања да су Срби ликвидирани ножевима, секирама, маљевима и на вешалима. Пушка се чула искључиво приликом покушаја бекства. После масакра, усташе су још неколико дана боравиле у Великом Паланчишту. Тражили су преживеле, у намери да цели крај опустоше, да више нема ко да посведочи о њиховим зверствима. То је онемогућило сахране а људске лешеве, разбацане и измрцварене, наказиле су животиње. Овај злочин, са ознаком поверљиво, забележен је 1. новембра исте године, и у службеном акту немачке Треће оружничке пуковније. Утврђено је да су све особе, које су усташе затекле код својих кућа, убијене без обзира на пол и старосну доб. Немачки официр констатовао је, да је Осма усташка бојна починила масованпокољ, и наредио да се она одмах разоружа. У извештају се наводи да је заповедник Виктор Новак, који је, 28. октобра, суочен са одговорношћу пред Немцима, покушао самоубиство. Десет усташа је ухапшено и предано немачком преком суду. У књизи Марине Љубичић Богуновић, „Усташки покољ над Србима у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац код Приједора 1942. године“, наведена су имена злочинаца, Пепин Кроча, Ивица Шалић, Леополд Једличка, Лудвиг Јордан, Јанко Немрав, Јанко Јордан, Хусеин Мујагић, Хусеин Хергић и Сафет Суљић. Већином су усташе из суседних села или околине Приједора.
Покољ у Паланчишту, наводе у Удружењу “Јадовно 1941.” заједно са покољима у Драксенићу, Мотикама, Шарговцу, Дракулићу и руднику Раковац, спада у најмонструозније на територији Козаре и Поткозарја. Неразјашњен је повод за овај догађај. У литератури се помиње неуспех усташа у офанзиви на Козару који су извршили одмазду над цивилима.
Политика / Милан Пилиповић
