На Тргу јеврејских страдања у Градишци у току су радови на изградњи нове саобраћајнице за чију реализацију је било потребно дислоцирати и обновити споменик који се налазио испред цркве Светог Рока, а који је подигнут 1926. године. Изградњу споменика подржао је Краљевски дом Карађорђевића, а слични подухвати су се дешавали на многим мјестима широм тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
У саопштењу за јавност Градске управе Градишка се наводи да се овај споменик погрешно доводи у везу са Независном државом Хрватском и страдањем српског народа у Другом свјетском рату и да појединци желе изманипулисати народ злоупотребом историјских чињеница.
У наставку текста преносимо у потпуности саопштење за јавност Градске управе Градишка.
Поштовани,
Тренутно се изводе грађевински радови на тргу Јеврејских страдања, у улицама Петра Мисимовића и Милоша Обилића, гдје се на средини једне од саобраћајница налази споменик, који је потребно дислоцирати и обновити, а који појединци погрешно доводе у везу са Независном државом Хрватском и страдањем српског народа у Другом свјетском рату, те желе изманипулисати народ злоупотребом историјских чињеница.
Важно је истаћи да једна социјалистичка Југославија и нова побједничка и ослободилачка власт у Градишци, послије 1945. године, није сматрала да се треба обрачунати са тзв. „усташким“ спомеником, који то није. Поставља се питање, зашто се то данас, 100 година од његове изградње чини учитавањем нетачних изјава о његовом смислу и поводу изградње.
Споменик испред цркве св. Рока подигнут је 1926. године и смјештен на некадашњем Тргу краља Томислава, данас Тргу Јеврејских страдања, а састављен је од бетонског пилона и четири бронзана медаљона, која данас недостају, а која су била дјело вајара Ивана Екерта. Ова иницијатива наишла је на велику подршку Краљевског дома Карађорђевића, а слични подухвати су се дешавали на многим мјестима широм тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Ријеч је о значајним историјским личностима, великанима из далеке прошлости медаљонима Матије Губца (16. вијек) вођа сељака и сељачке буне, Петар Зрињски (17. вијек) бан и пјесник, Јосип Јурај Штросмајер (19. вијек) бискуп и оснивач културних и научних установа, те краљ Томислав из 10. вијека.
Важно је истаћи да се споменик не гради, већ да се премјешта културна баштина настала прије 100 година, уз подршку Карађорђевића, који су жељели дати легитимитет хрватском народу у тадашњој држави СХС, те апсолутно нема додира са НДХ и страдањем нашег народа, као што се то упорно жели истаћи.
По регулационом плану, споменик, као дио културне баштине, налази се на средини саобраћајнице, која је у фази реконструкције, заједно са паркингом и тротоарима, те га је потребно премјестити.
Према смјерницама Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, споменик треба измјестити и обновити по правилима и прописима Закона о културним добрима. Управо смо по том основу и добили новац од Хрватског државног уреда (45.000 eura), искључиво за измјештање и позиционирање споменика испред цркве св. Рока.
Тим поступком коначно смо рјешили вишедеценијски проблем и омогућили наставак радова на реконструкцији саобраћајнице, паркинга и тротора, које финансира Град Градишка. Морамо да поштујемо законе и чувамо културну баштину, без обзира да ли је она има префикс српског народа. У супротном то би значило да имамо право да порушимо Кастел у Бања Луци или градску Вијећницу у Градишци, јер она није баштина саграђена од стране српског народа, већ турског и аустроугарског.
Морамо да бринемо о Србима ван Српске и Србије, чији нам је опстанак, мир и стабилност веома важан. Да се окупљају у својим црквама, да имају школе и домове, да очувају језик и идентитет, да очувамо нашу српску православну вјеру, споменике и спомен обиљежја нашег народа у другим државама.
