У Градишци је синоћ приказан документарни филм „Гаравице“ режисера Драгана Радовића који говори о једном од највећих стратишта над Србима код Бихаћа, али и другим стратиштима у том дијелу Крајине током Другог свјетског рата, а представљена је и књига „Корана ко рана“.
Пројекцију је организовала Народна библиотека Градишка, а филм је снимљен у продукцији Фондације „Заборављени коријени“.
Радовић је рекао да је филм рађен у претходне три године, да је његов значај непроцјењив јер говори о злочину у бихаћком срезу на основу 3.000 докумената – судских пресуда, саслушања, записника, извјештаја, прогласа и свједочења 27 преживјелих, од којих је 15 говорило у филму.
„Остали ће бити објављени у засебном документарном серијалу. То су људи који су као дјеца преживјели највеће злочине у логору и трагедије. У филму се приказује и више од 50 докумената прикупљених током неколико година у архивима БиХ и Србије“, рекао је Радовић који је оснивач и предсједник Фондације „Заборављени коријени“ и приређивач историјског романа „Корана ко рана“.
Током истраживања за потребе филма Радовић је дошао до информације да је о овим трагедијама Драган Гргић написао историјски роман, који је 1961. године забрањен, те је одлучио да га приреди.
Прoјекцији су присуствовали свештеници градишког намјесништва, парох бихаћки Славиша Милиновић, представници СУБНОР- а и Градске управе Градишка.
Почетком Другог свјетског рата 1941. године усташе су у мјесту Гаравице, једном од највећих стратишта српског народа у Независној Држави Хрватској, побиле 12.000 српских цивила. Међу жртвама је био и велики број дјеце.
Према енглеским обавјештајним подацима, на ширем подручју Бихаћа убијено је између 14.000 и 14.500 људи, а власти бивше Југославије прикривале су масовне покоље и убиства Срба због прокламовања идеје братства и јединства којом су потпуно изједначиле крвника и жртву.
Д. Јанковић
