ЛОПАРЕ – Музејска поставка посвећена учитељу Вељку Чубриловићу и другим припадницима Младе Босне, отворена у обновљеној школи у Прибоју код Лопара, у којој је, почетком прошлог вијека радио овај учесник Сарајевског атентата, рођен у Градишци. Изложени су многи предмети и документи из тог периода те књиге о Сарајевском атентату и учесницима Младе Босне, међу којима је и Вељков брат Васо Чубриловић.
Бојан Вујчић, историчар и директор Завичајног музеја из Градишке, каже да је музејска поставка, чијем отварању је присуствовао, веома значајна. Она ће чувати успомену и подсјећати на Вељка Чубриловића, који је погубљен у Сарајеву 1915. године, и друге борце за слободу. Они су жртвовали младе животе за излазак из окупаторског ропства.
“Ова поставка, као и школа, заједно са црквом, чине заједнички споменик српске дуговности. Овдје се, на најбољи начин, може научити лекција из бурне и тешке српске историје,” сматра Вујчић.
Вељко је ухапшен у Прибоју, 8. јула 1914. године, и преко Зворника и Тузле одведен у Сарајево. У сарајевском затвору провео је осам мјесеци, гдје је саслушаван, ислеђиван и на крају осуђен на смртну казну вјешањем. Суд у Сарајеву, супротно закону о праву породице да обави сахрану, наложио је полицији да Вељка и другу двојицу погубљених тајно сахрани. О датуму извршења пресуде Окружни суд је обавијестио Вељковог адвоката око 9 увече, уочи дана вјешања. Адвокат је исте ноћи јавио његовој родбини, како би имали могућност да се у задњем тренутку опросте с њим.
Сестре Стака и Вида су Вељка посјетиле ујутро пред погубљење. У писму сестри Стаки, Вељко је моли да од Суда затражи његово тијело и да га сахрани у гробу.
„Нека ми се за гроб, бар знаде. Нека се моја Нада и моја Јованка, када дођу у Сарајево, на мом гробу могу Богу помолити, да мени буде милостив а њима даде среће и напретка.“
Окружни суд у Сарајеву је 9. фебруара 1915. године послао у Градишку четири писма Вељка Чубриловића, писана у затвору, да се уруче његовој супрузи Јованки. Сматрајући да писма садрже „свето српско завјештање“, судски савјетник у Градишци Јосип Хорват је 19. фебруара 1915. године предложио Суду у Сарајеву да се писма конфискују и униште. Посмртне остатке Вељка Чубриловића и друге двојице, објешених осуђеника за атентат на Франца Фердинада, случајно је у селу Нахорево открио професор Манојло Крунић.
Неки млинар је наводно у ноћи након погубљења видио сумњиву ноћну сахрану у гробљу. О томе је обавијестио власти послије Првог свјетског рата. Вељкови посмртни остаци од 1939. године почивају у заједничкој гробници на Кошеву, у Капели посвећеној Видовданским херојима.
Отварању музејске поставке претходило је освећење школе, нас чијој фасади су мурали Вељка Чубриловића и Гаврила Принципа. Учинио је то протојереј- ставрофор Милош Тришић, архијерејски намјесник тузлански. Након тога је услиједио културно-забавни програм. Наступило је Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ из Лопара. Није хтио бјежати Вељко је послије атентата у Сарајеву могао побјећи у Србију али није хтио, био је пркосан и одлучан борац против окупатора, радио за интересе свога те осталих потлачених народа у БиХ.
“Говорио је, куда да идем. Шта ће народ рећи. Казаће, лако је учи, он кофер на раме па у Србију, а ми своју земљу понијети не можемо. Зато је у Прибоју, мирно сачекао жандарме који су га спровели у Сарајево,” свједочи о свом дједу Вера Вујчић. Вељко је рођен 6. јуна 1886. године, у тадашњој Босанској Градишци.
Аутор: Милан Пилиповић
