„Антропологија Светог Иринеја Лионског“ назив је књиге доктора теологије Славољуба Лукића која је данас представљена градишкој публици у сали Храма Покрова Пресвете Богородице. Књига је преведена, измијењена и допуњена докторска дисертација Лукића, одбрањена 2017. године на Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну, у оквиру предмета Догматско богословље.
О књизи, Иринеју Лионском, али и о духовном животу уопште говорили су архијерејски намјесник градишки протојереј ставрофор Гојко Слијепчевић, магистар теологије Дарио Дринић и аутор.
Дринић је истакао да се Лукић у свом дјелу бавио суштинском темом Иринејевог богословља, а то је сама позиција човјека у историји спасења. „Иринеј Лионски је по својој мисији и учењу био један од отаца цркве који су формирали наше богословље. Она сазнања до којих је он додашо, утемељена у живој вјери су оно што хришћанство прати и данас, а то је да човјек има своје мјесто у историји спасења, да је створен да буде саучесник у величању славе Божије и да се кроз то саучесништво обожи и да заслужи своје вјечно спасење и заједницу са Богом“, рекао је Дринић.
Славољуб Лукић је нагласио да је Свети Иринеј Лионски поставио темеље савремене хришћанске теологије и догматике као и то да је он поставио и четири темеља спасења, тј. да би човјек заиста постао бог по благодати на основу вјере, љубави, слободе и на крају спасења.
„Јеванђеља и дјела светих отаца су увијек актуелна. Ми данас тражимо одговоре на питања нашег живота код психотерапеута, а рјешења можемо наћи управо и у дјелу Светог Иринеја Лионског и другис светих отаца“, рекао је Лукић и додао да је вријеме поста вријеме преиспитивања. Он је истакао да човјек док пости треба да ослободи своје тијело и ум, али и да пости за себе и другога. „Кроз пост би требали помоћи себи али другоме јер на тај начин испуњавамо наше хришчанске заповјести и прву Христову заповјест о љубави“, истакао је Лукић.
Свети Иринеј Лионски највећи хришћански богословски писац II вијека. Добро је познавао гностичку литературу, али и дјела ранијих црквених писаца. Рођен је и младост провео на Истоку, у Малој Азији, а живио је и стварао на Западу, у француском граду Лиону (древни град Лугдунум), крајем II вијека. Иако је живио на Западу, писао је на свом грчком језику и жалио се што је морао да учи и „варварски језик“, имајући у виду латински језик. Богословље Светог Иринеја Лионског представља карику која повезује богословље Апологета са богословљем III вијека, док његова антропологија чини основу хришћанске антропологије у каснијим вијековима, послије њега.
Г.Влаинић
