У јесен, након завршене бербе, почиње припрема за наредну вегетацију. Јесење прскање воћака и винограда обавезна је мјера заштите.
Плавим прскањем сузбијају се узрочници многих болести. Сузбија се рогач шљиве, монилиозе коштичавих воћки (кајсије, брескве, шљиве, трешње и вишње), бактериозне пламењаче јабуке и крушке, шупљикавост лишћа и краставост плодова кајсије и других коштичавих воћки, коврџавост лишћа брескве, ескориозе винове лозе и многа друга обољења. Проузроковачи наведених болести презимљавају у крошњи воћака, скривени у пукотинама коре, пупољцима, рак ранама, трулим органима и другим скривеним мјестима, подсјећају стручњаци.
Да се инфекција не би остварила током касне јесени и благих зимских мјесеци, патогени се уништавају на мјесту њиховог презимљавања. Због тога је неопходно плаво прскање обавити благовремено како би се инфекциони потенцијал у прољеће смањио на најмању могућу мјеру. Најбоље вријеме за третирање је када са стабала опадне око 50 – 60 одсто лишћа. Третирање треба обавити по лијепом времену, без вјетра, када је температура изнад 10 степени Целзијуса. Стабла морају да буду добро наквашена док са њих не почне да капа, због чега се често каже „воћке је потребно окупати“. Уколико неки дио остане нетретиран, на њему се може у прољеће појавити болест. С обзиром да средства за јесење прскање имају плавичасту боју па када се воћњак њима испрска добија плавичасту нијансу по којој је овај третман добио име плаво прскање, воћари могу лако да уоче пропуст који су направили приликом прскања и да понове прскање прескоченог мјеста.
М.П.
