Послије 40 година вратио се у Градишку: Буковица помагао шаком и капом (ФОТО)
За Мирка Буковицу (72), поријеклом из оближње Јабланице, посебну вриједност имају регистри са стотинама докумената о његовом хуманитарном раду, које је, након пензионисања, донио из иностранства.
Он се, послије 40 година рада у Аустрији, прије двије године вратио у Градишку.
У прецизно описаним акцијама, у евиденцији прикупљене и достављене робе и новца, именима сарадника, на фотографијама хронолошки пореданим у албумима, Буковица препознаје суштину свога хуманитарног рада.
Био је иницијатор и дугогодишњи предсједник Српског клуба „Видовдан“ у Линцу.
Од почетка рата у БиХ прикупљао је помоћ за болесне и рањене, за избјеглице и за сиротињу.
Пропутовао је хиљаде километара да би помоћ доставио на многе адресе.
„Сваки пут сам осјећао духовну снагу. Помоћ болесном, сиромашном, унесрећеном, то је узвишено дјело. Свака страница у мојој архиви заправо је засебна животна прича“, казао нам је Мирко Буковица.
У Аустрију, у потрази за послом и бољим животом, отишао је 1973. године.
Запослио се у Линцу, у индустрији електротехнике. Неколико година касније, у Енсу, гдје је становао, учланио се у Југословенски клуб „Џемал Биједић“.
У том клубу је највише било радника поријеклом из Орахове код Градишке.
„Предсједник тог клуба Раиф Бешић указао ми је на вриједности и значај хуманитарног рада, на важност помагања другима, истовремено чувајући завичај и обичаје“, прича Мирко Буковица о свом раду и боравку у Аустрији.
Сваки слободан сат или дан користио је за прикупљање помоћи. Како се Југославија растурала, пуцајући по националним шавовима, тако су се дијелили и чланови југословенских клубова у Аустрији.
„Свако се приклањао свом националном јату. Срби су, слиједом тих догађаја, 1991. године формирали клуб ‘Видовдан’ у Линцу. Био сам предсједник десет година“, подсјећа Буковица и помиње имена најближих сарадника.
То су Јован Ковач из Калиновика, Крстан Ждеро са Купреса, Петар Прличевић из Мркоњић Града.
„Вриједност у роби и новцу коју смо прикупили и уручили је 2.600.000 шилинга. Посједујем сву документацију о томе. Највише смо помагали Црвеном крсту, Болници Градишка и другим медицинским и социјалним установама Републике Српске и Србије. Пошиљке су садржавале љекове, храну, гардеробу, техничку робу, медицинска помагала, специјална возила.
Формирали смо фонд за дјецу без родитеља са подручја 15 градова и општина у Српској. И о томе постоји евиденција. Сваки сусрет, захвалност и гостопримство изродили су пријатељство, заувијек. То ме и сада охрабрује, показује смисао, чини срећним, испуњеним и задовољним“, прича Мирко Буковица у друштву Бранка Бјеловука, пријатеља из дјетињства, професора и бившег службеника града Градишка.
И са овом локалном управом Мирко је сарађивао.
„Хтио сам да будем дио свога народа, да у Аустрији то покажем и подстакнем друге да се придруже. Успијевао сам у томе, чак су и Аустријанци давали прилоге за помоћ народу у мојој домовини, у моме крају“, објашњава Буковица смисао својих акција.
„Када прелиставам регистраторе, најежим се. Сматрам да сам урадио добро дјело. Много пута, лично сам био донатор. Због тога је моје срце пуно, душа смирена, понос големи. Живим у Градишци. Овдје ми је најљепше. Чини ми се као да никада нисам одлазио одавде.“
Мирко Буковица, заједно са супругом, у стану у Видовданској улици 4а у Градишци, као драгоцјеност и успомену из Аустрије чува документе, биљешке, рачуне, возне карте, спискове хуманиста и робе коју су донирали. То је, каже, његова најважнија тековина током четири деценије у Аустрији.
Гост Милорад Додик
Српско друштво „Видовдан“ у Линцу годинама је било домаћин Европске смотре фолклора Срба. Долазили су бројни КУД-ови, највише из Српске и Србије.
Гости су били и представници власти Српске и Србије.
„Из Бањалуке нам је долазио Милорад Додик, садашњи предсједник Републике Српске. Значајну улогу у нашем раду имао је Златомир Живковић, конзул Србије у Салцбургу“, каже Буковица.
