Манастир Светих апостола Петра и Павла најстарији је српски православни манастир у Херцеговини који има богату историју, а значајни археолошки налази потврђују да је имао непрекидан духовни живот од четвртог до петнаестог вијека, рекла је за РТВГ игуманија манастира Павла.
Петропавлов манастир налази се у истоименом пољу, које је од Требиња удаљено око четири километра.
Према ријечима игуманије Павле, историјски подаци указују на то да је ово некада било значајно духовно средиште зато што се манастир налазио на старом путу за Дубровник, куда су пролазили мисионари.
Игуманија Павла истиче да је археологија показала да су у четвртом вијеку на овом мјесту биле саграђене цркве посвећене апостолима Петру и Павлу.
“То знамо јер смо у крстионици коју смо открили у Павловој цркви и око ње пронашли примјерке новца који датира од Константина Великог, па до 15. вијека. У археологији и историографији кад нађете новац то је мјеродаван и валидан доказ да је неко био ту. Сваки римски владар, без обзира колико владао, ковао је новац са својим ликом”, каже монахиња Павла.
Она истиче да је у овим крајевима у првим вијековима пролазио апостол Павле на својим мисионарским путевима према Риму и његов ученик апостол Тит, о чему поуздано свједоче посланице.
Према њеним ријечима, у 15. вијеку манастир је порушен када су дошли Турци и поробљено Требиње, а обновљен је 1998. године уз благослов владика Атанасија и Григорија.
“Обновљена је Црква апостола Павла, која је била на темељима крстионице која се налазила уз много већу Цркву апостола Петра. Ми смо направили овдје конаке, дошле су монахиње и сада је ово духовно средиште овог краја”, прича игуманија Павла.
Комплекс Петропавловог манастира данас чине Црква Светог апостола Павла, Црква Светог апостола Петра, конак за монахиње и конак за госте.
Игуманија Павла истиче да је обнова манастира веома значајна за становништво овог краја, које је повезано са монаштвом и манастир му, осим духовног уточишта и мира, пружа и својеврстан примјер како да живи и ради.
“За један крај је веома значајно када има манастир, јер манастир онда даје примјер по томе како сте уредили двориште, како обрађујете земљу, све то људи виде и то је примјер њима да и они ураде око своје куће, да уреде своју околину. Нормално је да је људима драго да у њиховом крају има нешто тако значајно и лијепо”, каже игуманија Павла.
У манастиру данас борави осам монахиња.
Д. Јанковић
