Панел „Дејтонски оквир и политичке реалности у Босни и Херцеговини” одржан у Бечу

У Бечу је одржана научна панел дискусија под називом „Дејтонски оквир и политичке реалности у Босни и Херцеговини” посвећена анализи друштвеног и политичког развоја БиХ три деценије након потписивања Дејтонског мировног споразума.

Догађај су организовали Центар за федералистичке и међународне студије Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци и Центар за српске студије Филозофског факултета Универзитета у Београду, уз подршку Представништва Републике Српске у Аустрији.

На почетку скупа присутнима се обратио шеф Представништва Републике Српске у Аустрији Младен Филиповић који је био и модератор догађаја, након чега су уводна излагања имали Златан Клокић, министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске, и Њ.Е. Синиша Бенцун, амбасадор БиХ у Аустрији.

У наставку програма, предавање је одржао проф. др Михаел Гајстлингер, стручњак за међународно и уставно право са Универзитета у Салцбургу, који је говорио о правним и политичким аспектима дејтонског оквира у контексту савременог међународног права.

Поред представљања исцрпне анализе Дејтонског мировног споразума са освртом на историјске и међународно-правне специфичности, професор Гајстлингер се осврнуо и на улогу Канцеларије високог представника у БиХ.

“Канцеларија високог представника је задужена за надгледање провођења цивилних аспеката Дејтонског споразума. Од самог почетка имплементације Дејтонског споразума, може се извући закључак да особа која ће дјеловати као високи представник мора бити договорена од стране Савјета безбједности УН. Сви високи представници именовани након првог представника, с изузетком претендента на ту позицију од 2021. године, били су поздрављени, подржани или договорени од стране Савјета безбиједности УН”, рекао је Гајстлингер.

Централни дио догађаја чинила је панел дискусија на којој су учествовали проф. др Чедомир Антић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, Њ.Е. Александар Врањеш, амбасадор БиХ у Србији и доцент на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци и проф. др Нина Сајић, ванредна професорица Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци.

Дискусија је била усмјерена не само на институционално наслијеђе Дејтона, већ и на шире политичке реалности које су обликовале БиХ током протекле три деценије.

Проф. др Нина Сајић истакла је да БиХ ни три деценије након Дејтонског споразума није у пуној мјери преузела власништво над сопственим политичким процесима, те да је дуготрајни међународни надзор допринио развоју културе зависности умјесто културе политичке одговорности.

“Одржива и стабилна будућност БиХ није могућа без повратка изворној логици Дејтона, заснованој на унутрашњем договору, уважавању уставне структуре и равноправности конститутивних народа и ентитета”, нагласила је Сајићева.

Према њеним ријечима, трајна политичка стабилност може се градити једино кроз јачање повјерења, дијалога и компромиса унутар домаћег институционалног оквира, а не кроз спољно управљање и наметање рјешења.

Професор Чедомир Антић говорио је о томе како је Дејтонски споразум обликовао политички систем БиХ, као и о његовој компатибилности са савременим европским стандардима демократије и политичког представљања. Представио је аргументацију о томе да је Дејтонски споразум континуитет једне међународне, посебно европске, правне и дипломатске традиције која има специфичне краткорочне и дугорочне посљедице.

Амбасадор Александар Врањеш анализирао је улогу међународних актера, са фокусом на дјеловање Канцеларије високог представника и Савјета за имплементацију мира. У том контексту отворена је расправа о утицају међународног надзора на политички развој земље, као и на њену европску перспективу.

“Високи представници заједно са Савјетом за имплементацију мира се годинама понашају као окупациона управа у БиХ, потпуно у супротности са Дејтонским мировним споразумом. Једино унутрашњи консензус политичких представника три конститутивна народа, без мијешања страних актера у процесе доношења одлука, може довести до политичке стабилности у БиХ, иначе ова државна заједница под окупационом управом нема будућности”, нагласио је Врањеш.

Научној панел дискусији присуствовали су представници друштвеног и јавног живота Беча, академске заједнице и дипломатског кора, међу којима су били и представници сталне мисије Руске Федерације при ОЕБС, амбасада Руске Федерације, Републике Србије, Мађарске и Финске.

У завршници панела закључено је да дугорочна стабилност и функционалност БиХ зависе првенствено од постизања унутрашњег политичког консензуса и истинског домаћег дијалога и договора.

Скуп је оцијењен као значајан допринос академској и стручној расправи о савременим политичким изазовима у БиХ, те као платформа за размјену мишљења између академске заједнице и доносилаца одлука.