Ovde cvijeće najljepše cveta i miriše, kao i moja duša: Nostalgična priča Branke Gajić iz Kozinaca kod Gradiške (FOTO)
Svakog jutra, kada ustane, bez obzira na godišnje doba ili vremenske uslove, Branka Gajić, penzionerka iz Kozinaca kod Gradiške, ulazi u svoj bogati, šareni i mirisni vrt.
Njega ljubav prema cvijeću traje godinama. Sada ima dovoljno vremena da ruže, mačuhice, jaglac, lediće, neven, pelagonije, begonije, petunije, krizanteme, božur, redovno okopava, zalijeva, njeguje…
– Jutro i veče su moja nepisana obaveza, ritual, navika da isto doba dana, proverim da li je moj vrt uređen. Tokom dana, povremeno, zavisno od potrebe, takođe provodim mnogo vremena u cvijeću, među ukrasnim biljkama koje uređujem, okopavam – ispričala je Branka za Srpskainfo.
Ona je više puta nagrađivana za najuređenije dvorište, u akciji koju godinama provodi „Gradska čistoća“.
Njega ljubav prema cvijeću traje godinama. Sada ima dovoljno vremena da ruže, mačuhice, jaglac, lediće, neven, pelagonije, begonije, petunije, krizanteme, božur, redovno okopava, zalijeva, njeguje…
– Jutro i veče su moja nepisana obaveza, ritual, navika da isto doba dana, proverim da li je moj vrt uređen. Tokom dana, povremeno, zavisno od potrebe, takođe provodim mnogo vremena u cvijeću, među ukrasnim biljkama koje uređujem, okopavam – ispričala je Branka za Srpskainfo.
Ona je više puta nagrađivana za najuređenije dvorište, u akciji koju godinama provodi „Gradska čistoća“.
– Drage su mi pohvale komšija i drugih koji ovuda prolaze ili dolaze u posetu, u goste… To je moj svet o kome sam nekada maštala, želela da imam baš ovakvu baštu. Želje su mi se u potpunosti ostvarile nakon penzionisanja, u Austriji, pre desetak godina – rekla je ona.
Branka kaže da ima stotine vrsta cvijeća a omiljene su joj ruže i bogumila. Njena priča o cvijeću je veoma maštovita i zanimljiva.
– To sam dobila na poklon od prijateljice Brane Toroman, ruže i bogumilu. To su trajnice koje zimi moraju unutra, pod krov. Unosim ih u kuću, čuvam pored prozora, da imaju dovoljno svjetlosti i toplote – priča Branka o svom cvijeću.
– Volim i oleandere, svaki cvijet volim, na drugačiji način. Kada zalijevam, pričam cvjetovima, svakom nešto drugo. Ono treperi, bar tako mi se čini, kao da mi blagodari za život i lepotu kojom očarava – dodala je ona.
– Rodom sam iz Gašnice, sa suprugom sam radila u Austriji. On je projeklom sa Manjače ali je, preminuo pre osam godina. Naša deca su ostala u Austriji, oni su se tamo skućili – pričala je o svojoj porodici.
– Ovde smo kupili posjed. Tu sam pronašla sebe, svoj svet i inspiraciju. Nigde, na planeti, ne bih želela niti mogla živeti, nego samo ovde – rekla je.
– To je moj rodni kraj, kaže Branka zapljusnuta bujicom emocija.
– Odatle sam krenula u svet i gde sam se vratila. Ovde moje cvijeće najlepše cveta i miriše a sa njim, i moja duša – dodala je ona.
Autor: Milan Pilipović / srpskainfo.com
